Dok se u Španiji uklanjaju poslednji spomenici koji podsećaju na profašističku diktaturu generala Franciska Franka, dok se u Italiji vode rasprave kako stati na put pravljenju svojevrsnog svetilišta od groba italijanskog fašističkog vođe Benita Musolinija, dok je u Portugaliji fašistički diktator Oliveira Salazar gotovo zaboravljen kao ružan san, Hrvatska ide mimo civilizovanog sveta.
Hrvatska vladina Komisija za suočavanje sa posledicama vladavine nedemokratskih režima, koju je premijer Andrej Plenković oformio posle bure oko postavljanja spomen-ploče poginulim pripadnicima „Hrvatskih odbrambenih snaga“ (HOS) u Jasenovcu, donela je zaključak prema kome je upotreba ustaškog pozdrava „Za dom — spremni!“ prihvatljiva ako se odnosi na ovu jedinicu, kao izuzetak od pravila.
U drugim situacijama, ovaj pozdrav je protivustavan, preporuka je Komisije. Akademik Zvonko Kusić, predsednik Komisije, objasnio je da bi se, prema preporukama, „Za dom — spremni“ u grbu HOS-a mogao koristiti kao izuzetak u vezi sa situacijama, mestima ili grobljima gde su devedesetih poginuli pripadnici HOS, ali nikako za, kako je rekao, široke komemoracije.
Crvena zvezda petokraka i drugi komunistički simboli, prema nalazu Komisije, nisu sporni, rekao je Kusić.
„Svi znamo da su ti simboli bili dvoznačni, oni imaju i negativnu konotaciju u vezi sa kršenjem ljudskih prava i masovnim zločinima, ali imaju i pozitivnu konotaciju u antifašističkoj borbi, tako da je ovaj deo koji se odnosi na antifašističku borbu nesporan“, rekao je Kusić.
On je dodao da preporuke predviđaju da se, u slučaju da se oznake koriste za promovisanje mržnje ili nasilja, to eventualno može urediti zakonskim aktima.
Nalazi Komisije pokazuju da se Hrvatska još traži, kaže istoričar Čedomir Antić.
„Oni su, skoro trideset godina pošto su izvršili raskid sa prethodnim režimom, iako su zadržali mnoge njegove tekovine, odlučili da donesu odluku oko simbola. I onda su, da se ne bi zamerili nikome, spojili fašističke i komunističke elemente i doneli su očekivanu odluku da, kao zabranjenu i nepoželjnu oglase ustašku ikonografiju, a na neki način su kriminalizovali petokraku time što neko ko bi sada osnovao komunističku partiju, ne bi smeo da koristi petokraku“, objašnjava Antić.
Odluka odražava suštinu politike Andreja Plenkovića, koja je, kako Antić kaže, ni tamo ni ovamo.
„Mislim da time nisu rešili problem. U vreme dok je Tuđman bio na vlasti, on je javno stavio do znanja da neće tolerisati ’Za dom — spremni‘. To je moglo da prođe u ratu kod nekih formacija koje su bile paravojne i koje su bile pod posrednom, a ne neposrednom komandom ZNG ili Hrvatske vojske, a u principu, on to nije dozvoljavao. Ovo je sada ista meta, isto odstojanje, s tim što je u međuvremenu nastao čitav pokret koji traži dekriminalizaciju pozdrava ’Za dom — spremni‘“, kaže Antić.
Nalaz Komisije povodom korišćenja ustaškog pozdrava je, kako Antić kaže, truli kompromis kojim se Hrvatska svrstala uz one centralnoevropske i istočnoevropske zemlje koje za svoje osnivače smatraju i one koji su podržavali Sile osovine i bili poklonici nacizma.
Nalaz Komisije pokazuje da je Hrvatska u poslednjih deset godina prošla kroz određenu vrstu promena. Podsećamo, pre deset godina u Splitu je takođe podignut spomenik poginulim pripadnicima HOS. I na njemu se nalazio ustaški pozdrav. Međutim, u roku od sat vremena policija je sa spomenika ostrugala poklič. Kao i sada, i tada je na vlasti u Hrvatskoj bio HDZ, dok je premijer bio Ivo Sanader.
Nalaz Komisije nema, kaže Antić, veze ni sa Drugim svetskim ratom, ni sa poslednjim ratom, niti sa odnosom Hrvatske prema nacizmu. To je priča o savremenoj Hrvatskoj.
„Hrvatska 2008. bila je više uverena da je pobedila u ratu i da je uspešna država, nego današnja Hrvatska. I to je problem. Došla je oseka, duhovi prošlosti su se probudili. Sanader je očigledno bio državnik većeg formata, iako mogu za njega da nađem reči i pokude i pohvale. Hrvatska, otkada je ušla u EU, suočava se i sa pozitivnim i negativnim efektima ulaska. A potom, što nije manje važno, ona sada ima priliku da se bez nacionalne mobilizacije konačno suoči sa nacionalnim problemima“, kaže Antić.
Prvo je nacionalna mobilizacija organizovana zbog rata i izgona Srba, potom zbog ulaska u EU, danas više nema nacionalne mobilizacije, ali građani i dalje napuštaju Hrvatsku, ideološki sukobi su i dalje duboki, država je i dalje duboko klerikalizovana, a prosečna plata je sa 44 odsto prosečne plate u EU pala na 37 odsto od 2013.
„Da li je to trajni trend ili je samo sada tako, drugo je pitanje, ali to sve ima svoje reperkusije. I sa tim treba da se nosi jedan političar kakav je Plenković. Ne potcenjujem ga, ne verujem da ga i poznajem dovoljno dobro da bih ga ocenjivao, ali hajde da ga uporedimo sa Sanaderom ili Tuđmanom ili sa Tuđmanovim birokratama, od Manolića do Valentića, koji su vodili vladu, pa vidimo razliku“, kaže Antić.
No, ipak, kako rešiti problem duboke radikalizacije hrvatskog društva? Šta će se sada dogoditi, posle Komisijine preporuke da je ustaški poklič u nekim situacijama prihvatljiv?
Direktor informaciono — dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac ubeđen je da hrvatski sudovi više neće suditi onima koji javno ispoljavaju svoja fašistička ubeđenja.
Sa druge strane, on se poziva na odluke Evropskog suda u Strazburu, prema kojima ispada da nije moguće suditi sve fašističke ispade i zabraniti sve fašističke simbole, ako nema namere za rehabilitaciju tog sistema.
Nije dobro apsolutno zabraniti bilo šta, jer se sama zabrana može vratiti, kao bumerang. Tada fašistički simboli počinju da se upotrebljavaju masovno, kaže Štrbac, a to je, prema njegovim rečima, slučaj i u Hrvatskoj. Ono što je, kako kaže, prava umetnost, jeste kako upotrebu fašističkih simbola lokalizovati, da se ne upotrebljavaju masovno, na primer, na stadionima.
„To nije moguće uraditi nikakvim dekretom, nikakvim zakonom. To je moguće dugogodišnjim, intenzivnim odgojem mlađih generacija. U Hrvatskoj i ranije, ali intenzivno od devedesetih, mladost se indoktrinira u mržnji prema svemu što je srpsko. I sada su već stasale generacije koje su se rodile početkom rata, preuzimaju razne funkcije. Sada imate situaciju da mlađi ljudi više mrze ono što je srpsko nego ranije generacije sa kojima smo živeli u zajedničkoj državi zato što je indoktrinacija mnogo jača“, kaže Štrbac.
Koliko je vremena potrebno, pita se Štrbac, da bi svi segmenti društva delovali u suprotnom pravcu?
