Nekoliko dana pred izbore u Italiji, optužbe na račun Rusije deluju čudno, jer ono što se zapravo dešava jeste direktno mešanje EU u unutrašnja pitanja države-članice. Ali italijanski mediji se više brinu zbog „lažnih vesti“ iz Rusije, nego nastupa i izjava visokih predstavnika EU koji realno mogu da utiču na ishod izbora.
Naime, predsednik Evopske komisije Žan Klod Junker nedavno je saopštio novinarima da je „početak marta veoma važan za EU zbog referenduma u Nemačkoj i izbora u Italiji“. Junker je dodao da ga više brine rezultat izbora u Italiji, jer postoji mogućnost da dođe do formiranja privremene vlade.
Junkerove reči pokazuju da članice EU nisu shvatile pouku „bregzita“. Što više vlasti EU pokušavaju da utiču na mišljenje stanovnika određenih država, to će se građani više protiviti. Nadajmo se da se će stvar ovde završiti, jer se ciljevi i potrebe tehnokratske elite EU ne podudaraju sa interesima Italijana. Stanovnici Italije su to shvatili još za vreme vlade Marija Montija u periodu 2011–2013. i potom Enrika Letija 201–2014. godine. Tada su glavna postignuća ovih vlada bila ukupni pad italijanske ekonomije, pogrešni koraci u oblasti socijalne politike, pad prihoda od proizvodnje artikala sa oznakom „Made in Italy“, opšta kriza u građevinarstvu i tragična posledica samoubistva desetine italijanskih preduzetnika.
Moguće je da je Junker želeo da predvidi rezultate izbora: ako pobednik ne skupi dovoljan broj glasova za formiranje vlade, onda će neke druge države članice EU pokušati da utiču na Italiju da ipak pristane na formiranje koalicione vlade, koja će opet ekonomiju države odvesti u propast.
Junker se pametno dosetio da na nekoliko sati okupi sve bitne činioce italijanske politike, koji su pak negativno ocenili njegove izjave. Jedini italijanski političar koji nije govorio na ovu temu je predsednik Serđo Matarela. Što je potpuni apsurd, jer je zapravo predsednik garant ustava i baš je Matarela taj koji bi trebalo da traži objašnjenje od Junkera. Ali to je upravo ono što fali Italiji, autoritetni šef države, kojeg zaista brine sudbina države i ume da odreaguje kada se bilo ko sa strane meša u unutrašnje poslove Italije.
Nemačkoj je bilo potrebno nekoliko meseci da formira novu vladu i tokom celog tog procesa niko se nije osmelio naglas da kaže da bi odsustvo vlade oslabilo Evropu. U Italiji je potpuno drugačija situacija, posebno imajući u vidu rezultate anketa koji pokazuju da partije evroskeptika beleže bolje rezultate.
Ko zna, da Evropa ima drugačije fundamentalne vrednosti, bila bi verovatno mnogo jači igrač na svetskoj sceni… ali ova današnja EU kojom objektivno upravljaju dve-tri države samo vodi ka opštem porastu evroskepticizma.
