Prvi princip holografije je opisao još 1947. godine mađarski naučnik Denis Gabor, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Istina, pravi razvoj je počeo tek 13 godina kasnije, posle pronalaska lasera. Koherentno svetlo omogućava da se dobije kvalitetna slika, ali najpopularnija metoda za stvaranje šarenih višedimenzionalnih slika je i dalje ona koju je 1968. godine pronašao sovjetski naučnik Jurij Denisjuk.
„Do pronalaska Denisjuka, naučnici su koristili jedan snop i on je odgovarao samo jednom izabranom spektru lasera. Denisjuk je uneo novinu uz pomoć halogene lampe, svetlosne diode ili jednostavno sunčevog svetla“, objasnio je Sergej Stafjeev za Sputnjik, direktor Muzeja optike iz Sankt Peterburga.
Svetlosna slika
Za stvaranje holograma neophodan je laser, ogledalo, fotografska ploča i predmet koji bi trebalo kopirati. Predmet biva osvetljen snopom koji se odbija od površine predmeta i pada na fotografsku ploču na kojoj uz delovanje fotona počinje hemijska reakcija, a osvetljena mesta počinju da tamne. Na ploči se posledično javljaju dva svetlosna talasa: direktna od lasera i „odraz u ogledalu“ od predmeta. Dolazi do interferencije, koja se pojavljuje na površini strukture od tamnih i svetlih linija i predstavlja identičnu optičku kopiju predmeta, i to do najsitnijih detalja.
Sada je neophodno osvetliti ploču. U te svrhe se koristi halogena lampa ili se ploča podiže i prislanja na prozor (svetlosni talas mora da pada na površinu pod istim uglom, kao i laser koji je osvetljavao), tada se pojavljuje trodimenzionalna slike u vazduhu. Ove trodimenzionalne „fotoslike“ mogu se štampati na specijalnim printerima. Holografija se koristi u mnogim oblastima. Na primer, uz pomoć ove tehnologije se iscrtavaju geografske karte. Osim toga, ova tehnologija se može koristiti za pravljenje trodimenzionalnh modela skupocenih muzejskih eksponata.
Glavni eksponat
U muzejskim fundusima se čuva mnogo krhkih ili veoma skupocenih predmeta, koje je opasno često prevoziti ili čak izlagati u salama. Holografija omogućava da se bilo koji eksponat prikaže bilo gde u svetu. Za razliku od filma ili video-klipa o eksponatu, apsolutno veran prikaz odaje utisak da gledate u sam predmet.
„Uz pomoć savremenih kompaktnih lasera prave se holografski prikazi koji se ni u čemu ne razlikuju od originala. To su takozvani optički klonovi. Oni sadrže čitav spektar boja kao i original i deluju maksimalno realno i u potpunosti predaju igru boja dragog kamenja. Sarađujemo sa Grčkim institutom holografije, a naše zajedničke projekte izložili smo u Muzeju optike u Sankt Peterburgu“, objašnjava ruski naučnik.
Od 2015. godine tim ruskih i grčkih fizičara, stručnjaka u oblasti optike, realizovao je mnogo projekata. Najvažniji je bio stvaranje optičkih klonova kolekcije imperatorskih uskršnjih jaja Faberžea.
Statični hologrami koriste se odavno i masovno, a sada fizičari žele da dostignu viši nivo i da naprave optičke prikaze u pokretu. To je u principu moguće, samo je neophodan ozbiljan napredak tehnike, konkretno neophodni su displeji nove generacije sa veoma malim malom veličinom (brojem) piksela i moćnijim procesorima.
