Hipotetički, mogu se uokviriti dva nivoa i dva različita tipa scenarija koja će 5. marta sačekati srpsku političku scenu. Imamo dva nivoa na kojima možemo da posmatramo budućnost.
Dva postizborna scenarija
Pitanje je samo da li će doći do ključne promene, navodi Klačar, odnosno da li će buduću beogradsku vlast formirati ista vladajuća koalicija ili koalicija različitih opozicionih stranaka.
„Ukoliko bi se desilo da opozicione stranke imaju dovoljnu većinu za formiranje vlasti u Beogradu to bi značilo krupnije promene na političkom planu. Ne bi više mogla ni situacija na parlamentarnom nivou da se posmatra na identičan način bez obzira što su u pitanju lokalni izbori jer niko ne bi mogao da ostane imun na činjenicu da je došlo do promene vlasti“, ukazuje taj analitičar javnog mnjenja.
Gledajući kako su u ovom momentu stvari posložene, za nijansu je realniji scenario da nemamo toliko turbulentne promene, napominje Klačar, jer rejtinzi koje vidimo u ovom momentu i dalje negde sugerišu da postoje za nijansu nešto veće šanse da i sledeća vlast u Beogradu bude ista kao i ova, budući da je negde odnos 47 odsto naspram 40 odsto, kad uporedimo glasove vladajuće koalicije i opozicije.
„Ukoliko bi koalicija oko SNS-a formirala vlast, takođe bismo imali određene promene na političkom planu, ali ne promene koje bi bile vezane za to koja je stranka prešla cenzus, već promene koje mogu da stanu u jednu reč — ukrupnjavanje“, predviđa Klačar.
Mi već sad imamo određenu vrstu udruživanja na političkoj sceni, podseća ovaj istraživač, i u slučaju iole pristojnih rezultata opozicije, moglo bi da dođe do dodatnog ukrupnjavanja.
Tri vrste grupisanja
Koalicija okupljena oko Dragana Đilasa će sasvim sigurno nastaviti da postoji, sugeriše Klačar, bilo da on formira novu stranku ili da ostane u nekom sličnom aranžmanu kao sad. Izvesno je da će Đilas ukrupniti ovaj deo političke scene koji se okupio oko njega jer je Saša Janković na neki način svojim odlukama, upravljanjem svojim pokretom, ulogu stožera opozicije odlučio da prepusti Đilasu.
Drugi nivo okupljanja koji može biti značajniji, ali je direktno vezan za njihov izborni rezultat, prema Klačarevom mišljenju, jeste okupljanje oko Demokratske stranke, zato što se prvi put u ovoj kampanji ne govori o prostom zbiru više različitih stranaka, nego prvi put vidimo da tri aktera razmišljaju da se vrate pod okrilje nekadašnje DS.
„Prema mom dubokom uverenju, u slučaju da oni naprave dobar rezultat, a za njih je manje-više dobar svaki rezultat koji je veći od 5,6 odsto, to može da znači okidač da će dolaziti do nestajanja nekih stranaka i ponovnog stvaranja neke nove ili stare Demokratske stranke. I to može da bude veliki okidač zato što su sve priče koje su bile vezane za opoziciju dosad isključivo bile bazirane na tome da se ujedinjuje više aktera, a da nakon toga svako polazi svojim putem“, podvlači Klačar.
Treći nivo ukrupnjavanja koji kao mogućnost predviđa Klačar jeste ovaj koji nastaje oko koalicije Dveri — Dosta je bilo, jer već sad možemo da konstatujemo da ova koalicija sa sobom nosi potencijal da nastavi saradnju i na nacionalnom nivou.
„Oni su već u ovoj kampanji na dva različita nivoa, preko dve različite inicijative u Skupštini, pokazali da mogu da sarađuju i na nekim temama koje nisu toliko bliske beogradskim, kao što je slučaj sa Kosovom, čime nas to dovodi u situaciju da ćemo faktički imati još jednu potencijalno novu koaliciju“, precizira programski direktor Cesida.
Cenzus ili osipanje
Nijedna stranka neće otići u političku penziju u slučaju lošeg rezultata, tvrdi Bojan Klačar, ali je sasvim sigurno sve one stranke koje danas imaju važnu ulogu, bilo da govorimo opozicionim — DS, Srpskoj radikalnoj, Dverima, Dosta je bilo… ili pak o vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije ulaze u ozbiljan problem ukoliko bi u ovom momentu ostale ispod cenzusa.
„Ne bi prestale da postoje kao što nije prestao da postoji ni LDP koji već negde u kontinuitetu pravi loše rezultate ali i dalje postoji. Međutim, naravno da bi ušli u probleme, postali bi na određen način marginalizovani u političkom životu i ono što je najvažnije, sve te stranke lošim rezultatom ili ostankom ispod cenzusa, na neki način demotivisale bi svoje birače koji su umorni od šest godina opozicione borbe i ti njihovi birači, bilo čiji od ovih stranaka, prosto bi bili skloniji i otvoreniji da saslušaju poruke koje dolaze od nekih drugih stranaka“, upozorava Klačar.
Dakle, sasvim je sigurno da neprelazak cenzusa, navodi nekoliko hipotetičkih primera Klačar, od strane SPS-a znači da njihovi birači mogu neki način da budu podložniji da se priklone nekoj stranci koja ima slična razmišljanja, a to bi verovatno bila Srpska napredna stranka.
Neprolazak cenzusa za koaliciju Dveri — Dosta je bilo bi možda značio neku vrstu zaleta za stranku Vuka Jeremića ili koaliciju oko Dragana Đilasa, navodi dalje Klačar, a ostanak ispod cenzusa Demokratske stranke je sasvim sigurno snažna poruka za Đilasa.
„Znači, ne bi te stranke nestale, ali bi njihova budućnost zaista bila prilično uzdrmana. Mogle bi da se sretnu sa prilično velikim odlivom birača, i ono što je najvažnije — ostale bi bez prilike da na snažnoj platformi kakva je gradska vlast, dakle gradska skupština, ne mogu više da komuniciraju sa svojim biračima jer ne treba zaboraviti da prisustvo u lokalnom parlamentu, čak i kao opozicije, nudi velike mogućnosti“, zaključuje Klačar.
