Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da Rusija pokušava da smanji rizike na tržištu vojno-tehničke saradnje, nastale zbog nelojalne konkurencije od strane SAD.
On je naglasio da će Moskva nastaviti da se bori protiv takvih akcija Vašingtona.
Peskov je podsetio da je vojno-tehnička saradnja „osetljivo područje“ i da ta oblast nije podložna velikoj transparentnosti, iz poznatih razloga, tako da „nema potrebe za detaljima“.
Zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu i bezbednost Jurij Švitkin, komentarišući izjave SAD o gubicima ruske vojne industrije, rekao je da takve tvrdnje „apsolutno ne odgovaraju istini“.
Prema njegovim rečima, još nijedna zemlja nije odustala od saradnje sa Rusijom kada je u pitanju trgovina oružjem. On je naglasio da Moskva, kao i ranije, ostaje ključni igrač na tržištu oružja.
„Nikakve sankcije ne mogu da ubede naše partnere da odustanu od kupovine ruskog oružja i do danas ne postoji zemlja koja je to učinila. Ako neka zemlja ode sa tržišta i prestane da kupuje naše oružje, zna da će to mesto zauzeti druge zemlje. Za našim oružjem vlada pomama! A to da se SAD veoma boje konkurencije u vojnoj industriji, to je očigledno“, rekao je Švitkin.
Stručnjak za Ameriku Areg Galstjan kaže da iako SAD pokušavaju da naruše ugovore o isporukama ruskog oružja, značajan deo njih je, svejedno, realizovan.
„Vojno-industrijski kompleks nisu samo finansije, već je to, pre svega, politika. Tri milijarde dolara je mala svota, to je otprilike jedan ugovor sa nekom prosečnom državom“, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, Turska je kupila raketne sisteme S-400, a Filipini takođe kupuju rusko oružje.
Uprkos tome što Amerikanci selektivno nameću ograničenja onim zemljama koje kupuju rusko oružje, Rusija je prošle godine izvezla oružja u vrednosti od blizu 15 milijardi dolara i čvrsto drži drugo mesto na tržištu oružja u svetu, istakao je Galstjan.
Direktor Centra za analizu svetske trgovine oružjem Igor Korotčenko kaže da izjave američkog Stejt departmenta o ruskim gubicima nisu tačne.
Prema njegovim rečima, sklapanje dogovora i priprema ugovora traje suviše dugo, tako da je raskidanje zaključenih ugovora sa Rusijom „moguće samo u teoriji“.
On je podsetio na dva najnovija ugovora o isporuci aviona — šest lovaca Su-30 Mjanmaru i 11 lovaca Su-35 Indoneziji.
„Te zemlje koje vode suverenu politiku, kako su do sada kupovale, tako će i ubuduće kupovati rusko oružje“, rekao je Korotčenko.
Pored toga, prema Korotčenkovim rečima, Rusija je nedavno potpisala i niz drugih ugovora o prodaji oružja, koji se ne otkrivaju „iz razumljivih razloga“.
On je naglasio da američki saveznici, na koje Vašington ima stvaran uticaj, od Rusije nikad ništa nisu ni kupovali.
„Istovremeno, ista ta Turska, koja je članica NATO-a, potvrdila je svoju želju da sklopi ugovor sa Rusijom. Faktički, već je počela realizacija ugovora o kupovini raketnih sistema S-400“, rekao je Korotčenko.
Podsetimo, predstavnica Stejt departmenta Heder Navert izjavila je da su sankcije Rusiji nanele gubitke ruskoj vojnoj industriji u vrednosti od blizu tri milijarde dolara. Ona je dodala da je svim američkim misijama naloženo da preduzmu napore da se spreče poslovni kontakti sa Rusijom, a pre svega sa njenim vojnim sektorom.
