Ovaj komentar je usledio nakon što je jedan iz grupe prethodno uhapšenih ekologa Kavus Sajed Imami izvršio samoubistvo u zatvoru.
„Pre nekoliko godina, u Iran su došli humanitrci koji su skupljali pomoć za Palestinu. Maršruta po kojoj su išli navodno skupljajući sredstva po gradovima nama se učinila sumnjivo, jer su krenuli čak i u pustinju, noseći sa sobom reptile. Saznali smo da je koža ovih životinja podložna nukleranom zračenju i da shodno tome, ove životinje mogu da budu pokazatelj da li u okolini ima određenih ruda, kao i eventualno atomskih reaktora. Drugim rečima, ovi humanitrci su se zapravo bavili špijunažom i hteli su da saznaju gde su naši rudnici uranijuma i gde razvijamo nuklearni program“, izjavio je Firuzabadi.
Međutim, mogu li zaista gušteri i kameleoni biti „agenti“ inostranih obaveštajnih službi kako bi „špijunirali“ strateške objekte u Iranu? Sputnjik se obratio Vladislavu Starkovu, naučnom saradniku Instituta bioorganske hemije Ruske akademije nauka, sa pitanjem koliko su realne tvrdnje iranskog vojnog savetnika.
Ruski stručnjak, herpetolog i serpetolog, koji je bio član brojnih ekspedicija po državama Srednje Azije, Irana i Avganistana, sumnja u Firuzabadijeve navode.
„Gušteri i kameleoni ne bi dugo izdržali u Iranu. Ovi hladnokrvni reptili traže topla mesta za život, kameleoni, na primer, žive u južnom delu Omana. Oni ne bi preživeli u hladnim rudnicima uranijuma“, objašnjava Starkov.
Sa druge strane, naš sagovornik podvlači da ovi reptili teško mogu da budu pokazatelj povećane radioktivnosti, jer je podnose mnogo bolje i u većim dozama nego sisari generalno i konkretno ljudi.
Ruski stručnjak podvlači da reptili u cilju špijunaže ipak moraju da imaju način da predaju te ključne informacije do kojih su, navodno, došli.
„Ipak, gušteri i kameleoni bi morali na sebi da nose nekakve predajnike ili druge uređaje. Samo po sebi, njihovo prisustvo ništa ne govori. Oni su mnogo otporniji na radijaciju. Sa druge strane, da su osetljiviji, pa da na primer uginu u velikom broju, onda bi to bio pokazatelj pojačane radijacije. Dakle, oni bi bili pokazatelj samo ako bi na sebi imali predajnik, ali takav uređaj može da se postavi na bilo koju drugu životinju. Možda čak pre na neke koje inače obitavaju po rudarskim oknima ili prohladnim pećinama“, objašnjava Starkov.
Izgleda da iranski herpetolozi imaju neke drugačije kriterijume na osnovu kojih su zaključili da bi ovi reptili koje su sa sobom nosili humanitarci mogli da budu namenjeni „špijunskim aktivnostima“. Nažalost, pokušaji Sputnjika da čuje njihova stanovišta nisu urodili plodom.
