Pravi gospodari iz senke žive u našim domovima i budimo ih svako jutro da idu u školu. Za razliku od prethodnih generacija, današnja deca imaju značajne svote novca na raspolaganju za trošenje i ona su postala veoma važan ekonomski faktor na koji svako mora da računa. Sve više utiču na odluke svojih roditelja kada je kupovina u pitanju, i to bukvalno na sve. Roditelji ni ne sanjaju koliko se deca danas pitaju, bukvalno i za najmanje sitnice, kao što je odabir žitnih pahuljica u supermarketu, pa do najvećih porodičnih kupovina, kao što je kupovina automobila ili odabir destinacije za odmor, kućne tehnike.
Da, prema jednoj studiji, u čak 70 odsto slučajeva deca imaju odlučujući uticaj na odabir marke automobila svojih roditelja. Tako marketinški stručnjaci sve više gledaju kako da marketinški obrađuju decu da bi došli do roditelja.
To je mnogo sofisticiranije i dublje prožima. Nije da su proizvodi sami po sebi loši ili dobri. Radi se o manipulaciji dece da bi kupovala proizvode.
A ključ manipulacije je — „smaranje“ roditelja.
Između 20 i 40 odsto kupovina ne bi se desilo da dete nije „smaralo“ roditelje. Otkrili smo da se, na primer, četvrtina poseta zabavnim parkovima ne bi desila da deca nisu „smarala“ roditelje.
I tako reklame za decu samo delom govore o proizvodima, a delom obučavaju decu kako da „smaraju“ roditelje. To dovodi do situacije da deca ozbiljno pobrkaju životne prioritete, pa bi ona radije imala igračku nego hranu.
Ali postoji jedan problem za korporacije — roditelj može da kaže „ne“ detetu. To nije dobro za biznis. Zato korporacije utiču na političare kako bi oblikovali zakone u smeru što većih sloboda za decu, to jest tako da roditelji moraju da „cvikaju“ od dece.
To znači da vaše dete krene vas da ucenjuje i kaže: „Ako mi ne daš to i to, ja ću da te prijavim. U školi su mi rekli, i ja ću to da uradim“. I sad imate problem.
Problem, nego šta! Ili ćete detetu kupiti šta želi ili ćete popiti prijavu. Nije bitno ako je prijava lažna, zakon je na strani dece. I ima načina da socijalne službe roditelje nagledaju i kontrolišu, kao što je to bio slučaj sa jednom porodicom u Engleskoj nakon što je dete lažno optužilo roditelje za zlostavljanje.
Čak su stavili kamere. Znači da Centar za socijalni rad prati šta se dešava u porodici.
Ubrzano stižemo do Orvelovog romana „1984“, u kojem kamere prate naše domove i država nas vaspitava. Ili smo već otišli korak dalje?!
Deca će imati pravo na advokata ili, ako je dete suviše malo, vi možete da se prijavite kao advokat i da kažete: „To dete je suviše malo da mene traži, ali ja hoću da branim njegov interes, jer roditelji ne rade kako treba“ itd.
Roditelji, nemojte da spavate. Naravno da decu treba zaštititi od svakog oblika zlostavljanja, ali ne dozvolite da se dobre namere zloupotrebe zarad profita multinacionalnih kompanija koje ne zanima dobrobit vas i vaše dece, već samo kako da vam otimaju pare i drže vas pod kontrolom.