U takvoj situaciji nade se mogu polagati još samo na Rusiju, koja svim snagama sprečava razvoj sukoba, navodi „Fokus onlajn“.
Novinar lista Ulg Ludeke upozorava na to da se situacija u Siriji zaoštrava iz časa u čas.
U ponedeljak je turska vojska počela ofanzivu na Afrin koji kontrolišu kurdski Odredi narodne samoodbrane. U utorak su na mesto događaja stigli prvi odredi sirijske armije da bi podržali sunarodnike u borbi protiv Turske.
Prema podacima sirijskog Centra za ljudska prava, za sada je reč o odredu koji nema teško naoružanje, ali mnogi izvori već izveštavaju o prvim napadima turske vojske na sirijsku vojsku.
Mesec dana nakon početka turske ofanzive protiv Odreda narodne samoodbrane u severozapadnom delu Sirije na granici s Turskom sukob u kurdskoj oblasti je prešao na novi nivo i mogao bi da se proširi daleko izvan granica regiona, upozorava nemački list.
Autor teksta smatra da sadašnja situacija preti da preraste u sukob Turske sa sirijskim vladinim snagama. Još na samom početku turske operacije „Maslinova grančica“ protiv Odreda narodne samoodbrane Sirija je pretila da će obarati turske borbene avione.
Dosad nije bilo nikakve vojne reakcije, bez obzira na agresivna dejstva Ankare. Ipak, situacija bi mogla naglo da se promeni, utoliko pre što se Turska u poslednje vreme ne libi da preti da će se boriti protiv sirijskih vojnika ukoliko oni podrže Odrede narodne samoodbrane.
Ako dođe do vojnih dejstava i sukoba Erdogana i Asadove vojske, konflikt bi mogao da postigne novi zalet i da u kurdski sukob uvuče Rusiju, čija će umešanost dodatno otežati situaciju, navodi „Fokus“.
List podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin najvažniji saveznik Bašara el Asada. Prema mišljenju eksperta za Tursku s kojim je razgovarao novinar „Fokusa“, Rusija pokušava da uz pomoć ultimatuma obema stranama spreči razvijanje sukoba. Ipak, ukoliko to ne uspe, Moskva teško da će moći da ostane po strani.
Ako Rusija bude učestvovala u ovom sukobu protiv turske vojske na strani Asada, ispašće da Moskva vodi vojna dejstva protiv zemlje koja je u sastavu NATO-a.
U tom slučaju, Alijansa će morati da pomogne Ankari, jer će u suprotnom poverenje Turske u NATO biti izgubljeno. Sve to može da dovede do nepredvidivih posledica i, teoretski, čak i do sukoba ruske i američke vojske.
Najveće nade u to da uprkos svim pretnjama, kako s turske tako i sa sirijske strane, neće doći do opasne lančane reakcije, ekspert polaže, pre svega, na Rusiju: „Ne želim da hvalim tu zemlju, ali u sirijskom sukobu Rusi su dosad delovali pažljivo“.
Ruski predsednik i ministar inostranih poslova i dalje pokušavaju da utiču na obe strane i da spreče razvijanje sukoba. Tome u prilog ide i činjenica da je Rusija pozvala Tursku za pregovarački sto o Siriji, navodi nemački list.
Novi frontovi u kurdskom regionu Sirije u svakom slučaju mogu da postanu težak udarac za krhki mirovni proces. Oni mogu potpuno da parališu rešavanje sukoba, ukoliko se u njega uvuče i Rusija, upozorava „Fokus onlajn“.
Zaoštravanje napetosti moglo bi da dovede do obrazovanja nove zone borbenih dejstava na Bliskom istoku — ako se u sukob uvuku i davnašnji neprijatelji Izrael i Iran, naglašava nemački list.
