Komesar je to naveo u saopštenju nakon četvorodnevne posete Srbiji i istakao da bi to trebalo da uključi otvaranje vojnih i policijskih arhiva u kojima se možda nalaze važne informacije o nestalim osobama.
Govoreći o Srbiji, Muižnieks je savetovao da Srbija mora odlučno da krene napred u rešavanje nasleđa iz prošlosti, uspostavi adekvatno okruženje za rad medija i prevaziđe preostale prepreke kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje.
Kao važan korak napred u rešavanju nasleđa iz prošlosti, komesar je naveo nedavne razgovore predsednika Srbije i njegove hrvatske koleginice Kolinde Grabar Kitarović, kao i bavljenje pitanjem nestalih tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.
Muižnieks tvrdi da „uporno nekažnjavanje“ za određena ozbiljna kršenja ljudskih prava negativno utiče na pravdu i trajni mir u regionu.
Kada je reč o slobodi medija, komesar je rekao da su se svi medijski akteri s kojima se susreo saglasili da „Srbija ima solidan zakonodavni okvir kojim je regulisana ta oblast“.
Komesar je ocenio da Srbija ima sjajne istraživačke novinare, a da je Povereništvo za informacije od javnog značaja institucija za primer koju bi vlasti trebalo da u potpunosti podržavaju i čije odluke treba u potpunosti poštovati.
Muižnieks pak tvrdi da postoji određena zabrinutost kada je u pitanju bezbednost novinara, te da je, kako je naveo, uprkos pojedinim naporima vlasti da obezbede bolji institucionalni odgovor na napade na novinare, samo nekoliko takvih slučajeva efikasno krivično gonjeno. Komesar je, naime, pozvao političare da „nedvosmisleno osude“ sve slučajeve nasilja, čija su meta novinari koji, naglasio je, igraju „ključnu ulogu posmatrača u društvu“.
Tanjug
