U dopisu Mehanizmu (koji je nasledio Haški tribunal) tužilaštvo je zatražilo od žalbenog veća da odbije taj zahtev Mladićevih branilaca kao neosnovan i neargumentovan.
Prema stavu Tužilaštva, Mladić nije dokazao da bi se vratio u haški pritvor po okončanju privremenog puštanja na slobodu.
Takođe nije, kako smatra Tužilaštvo, dokazao da postoje „posebne okolnosti“ u vezi s njegovim zdravstvenim stanjem koje bi opravdale puštanje na privremenu slobodu posle izricanja presude.
Mladić nije konkretno naveo koju terapiju zahteva, niti zašto mu adekvatna medicinska nega nije dostupna u Holandiji, navelo je Tužilaštvo.
Tužilaštvo je podsetilo da ranije ni raspravno ni žalbeno veće Haškog tribunala nisu usvojili zahtev Mladićeve odbrane da bude pušten radi lečenja u Ruskoj Federaciji, kao ni u Srbiji.
Početkom oktobra Vlada Srbije je dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu radi lečenja, na zahtev Mladićeve porodice i branilaca, ali Tribunal tom zahtevu nije udovoljio.
Haški tribunal je Mladić 22. novembra prvostepenom presudom osudio na doživotni zatvor zbog zločina u BiH, a očekuje ga drugostepeni postupak pred Mehanizmom po žalbi koju je najavila njegova odbrana.
U pritvoru Haškog tribunala je od maja 2012, pošto je uhapšen nakon skoro 12 godina skrivanja.
Njegova porodica i advokati neprekidno apeluju da mu se odobri lečenje na slobodi jer u pritvorskoj jedinici u Hagu nema adekvatnu negu.
Tanjug
