Ruski političari smatraju da su izjave Zejlstre još jedan od elemenata informacionog rata protiv Rusije, kojima se koristi državni aparat najvišeg ranga.
Kako navode, informacioni rat protiv Rusije je počeo još davno, sredinom dvehiljaditih, kada je Zapad video stabilan rast domaće industrije i primetio činjenicu da je Moskva u potpunosti otplatila spoljni dug zapadnim kreditorima.
Podsetimo, Zejlstra je podneo ostavku dan pošto je priznao da je lagao 2006. godine, kada je rekao da je čuo komentare ruskog predsednika o planovima za „veliku Rusiju“, a takođe je priznao da nikada nije bio na sastanku s Putinom, a da je za navodni Putinov komentar čuo „iz druge ruke“.
„Tako se gradi politika Zapada: šef Ministarstva spoljnih poslova Holandije je priznao da je slagao kada je izjavio da je lično čuo kako je Putin 2006. godine navodno nazvao Ukrajinu, Belorusiju i baltičke zemlje ’delom velike Rusije‘. Tu laž su ponavljali zapadni mediji i političari. Sada su priznali da je to bila laž, 12 godina kasnije“, naveo je ruski senator Aleksej Puškov.
On je takođe podsetio na poznati slučaj kada je bivši američki državni sekretar Kolin Pauel pokazivao epruvetu i tvrdio da je to „dokaz“ da Irak ima hemijsko oružje.
Laž o Iraku bila je potrebna da bi se „američkom narodu prodao argument za rat sa Irakom“.
„Laž o Rusiji kao pretnji je takođe potrebna da bi se Zapadu prodao argument o novom hladnom ratu“, zaključio je Puškov.
Lažu, a ne crvene
Ruski analitičari kažu da predstavnici evropskog političkog establišmenta nastavljaju da deluju u skladu sa „veštačkom antiruskom retorikom“, a u tome postupaju prilično nespretno i diskredituju sami sebe.
To, kako kažu, pokazuje da su Rusija i reči poput „Kremlj“ i „Putin“ sada imperativi ne samo u spoljnoj politici zapadnih zemalja, već i da veoma mnogo utiču na unutrašnje političke procese.
Međutim, ruski politikolog Igor Šatrov smatra da je Zejlstrino priznanje „pozitivan signal“.
„Pozitivno se odnosim prema njegovom priznanju, jer to govori da reputacija još ima nekog značaja u Evropi. Kao što vidimo po poslednjim događajima, a takođe i u Siriji i u slučaju Olimpijskih igara, kao i po drugim izjavama zapadnih političara, oni lažu i ne crvene. Zejlstra je takođe mogao da radi po tom principu, ali je njega nešto nateralo da promeni svoju raniju poziciju i kaže istinu. Nadam se da na to nije uticao samo planirani susret sa ruskim ministrom Sergejem Lavrovom i osećaj neprijatnosti. Verovatno je posredi nešto više od toga. On je video posledice, osetio je da ne bi bilo poverenja prema njemu kao pregovaraču. Na primeru ovog slučaja bilo bi interesantno istražiti koji se izvori koriste u Evropi kada donose ozbiljne geopolitičke odluke“, rekao je Šatrov za Sputnjik.
„Zeleni čovečuljci“ trčkaraju regionom
Analitičari podsećaju da je tokom predizbornih kampanja u nizu zapadnih zemalja vladala antiruska histerija, a da su u Americi neki zvaničnici optuženi zbog navodnih veza sa Rusijom i lično Vladimirom Putinom.
Bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin optužen je zbog davanja lažnog iskaza FBI o komunikaciji sa tadašnjim ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom, dok je krivicu za davanje lažnih izjava FBI priznao i bivši savetnik Trampovog izbornog štaba Džordž Papadopulos.
On je slagao da se u Londonu, 2016. godine, sastao sa jednim profesorom, navodno bliskim ruskoj vladi, koji mu je navodno rekao da Rusija poseduje više hiljada mejlova koji bi mogli da „posrame“ demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton.
Pored toga, američki agenti su saznali da je Papadopulos lagao i o sastanku sa ženom, za koju je tvrdio da je „Putinova rođaka“, a sa kojom je navodno dogovarao sastanak tadašnjeg predsedničkog kandidata Donalda Trampa sa predstavnicima ruskih vlasti. Ispostavilo se da nikakvih sastanaka nije bilo, a da tajanstvena žena nije nikakva Putinova rođaka.
Eksperti kažu da je očigledno da danas zapadni političari mogu da izgube svoje mesto i stave krst na svoju političku karijeru uz samo jedno pominjanje Putina u svojoj biografiji.
Politikolog i kolumnista portala „Rubaltik“ Aleksandar Nosovič kaže da je priča sad već bivšeg holandskog ministra dobar primer stvaranja rusofobične mitologije o imperijalističkoj i agresivnoj Rusiji, koja želi da okupira susedne zemlje.
Ekspert ističe da trenutno ne očekuje „talas priznanja“ drugih zapadnih zvaničnika koji su iznosili neistine o ruskom predsedniku, ali da bi vremenom istina mogla da počne da isplivava na površinu.
„Sada domino efekta neće biti, ali se to u budućnosti može desiti ako ruska diplomatija nastavi da ovako uspešno radi. Ovo priznanje holandskog šefa diplomatije bilo je povezano sa njegovom posetom Moskvi i susretom sa Lavrovom. Mislim da je Moskva izvršila pritisak na holandsko ministarstvo i da ih je upitala: ’Kako mislite da se mi sastajemo sa čovekom koji je 12 godina lagao o tome da je njemu Putin govorio o planovima za veliku Rusiju‘? Za mene je ta priča primer sjajnog rada ruske spoljne politike, a nadam se da će to postati trend i da će mnogi evropski zvaničnici pod uticajem lokalne biznis elite ili drugih faktora početi da priznaju svoje laži o Moskvi, o raznim pitanjima. To može da se tiče ruske navodne agresije na Poljsku i baltičke zemalje, priče o avionu poljskog predsednika za čiji je pad navodno kriva Rusija ili nekih drugih mitova“, kaže Nosovič.
Nosovič podseća i na druge neistine koje su ranije izrečene na Putinov račun. U jesen 2014. tadašnji predsednik Sejma, donjeg doma poljskog parlamenta, Radoslav Sikorski je pričao da je Putin još 2008. na sastanku sa premijerom Poljske Donaldom Tuskom predlagao Poljacima da „podele Ukrajinu“. Sledećeg dana Tusk je demantovao te reči, navodeći da te godine uopšte nije bio u poseti Moskvi i da mu Putin nikada nije davao takve predloge.
„Osim toga, na svakom sastanku se pravi stenograf pregovora i on se šalje u Varšavu, tako da je moguće i proveriti da Putin nikada nije iznosio takve predloge, pa nesrećnom Sikorskom nije ostalo ništa drugo nego da prizna grešku“, navodi Nosovič.
Ekspert je podsetio i na priču o „zelenim čovečuljcima“. Kako je ispričao, bivši šef litvanske kriminalističke policije Aljgirdas Matonis je pre četiri godine uhvaćen u vožnji u pijanom stanju, a da bi se opravdao on je rekao policiji da je pio sa svojim doušnikom u šumi i da je dobio informaciju da će u ponoć Letoniju napasti „zeleni čovečuljci“ tj. ruski diverzanti. Ne otreznivši se, poslao je izveštaj i svom rukovodstvu. Na kraju, njega je uhapsila policija, a diverzanti se nisu pojavili.
„Izgleda da se ’zeleni čovečuljci‘ priviđaju i mnogim baltičkim, poljskim i ukrajinskim političarima, čak i bez alkohola“, kaže Nosovič, podsećajući i da su zvaničnici tih zemalja o rusko-beloruskim vojnim vežbama „Zapad 2017“ govorili da Rusija koristi te vežbe za okupaciju Belorusije ili da bi uvela svoju vojsku u Kijev i osvojila južnu Letoniju.
Kako je dodao, bivši ministar odbrane Poljske Antoni Mačerevič je pretpostavljao da će Rusija izvršiti nuklearni napad.
