Odnosi sa Rusijom i takozvana „ruska opasnost“ biće ključne teme 54. Minhenske konferencije o bezbednosti, koja će se održati 16–18. februara. Rusiju će, kao i prethodnih godina, predstavljati šef diplomatije Sergej Lavrov.
Tokom konferencije za medije prošlog četvrtka, Išinger je upoređivao odnos snaga ruske vojske na zapadu države i brojnost snaga NATO-a u blizini ruskih granica. Predsedavajući bezbednosne konferencije se pozivao na „Minhenski izveštaj o bezbednosti 2018“, koji je pripremio američki analitički centar „Rand korporejšen“.
Izmišljena i preterana „ruska pretnja“
Ovaj izveštaj je istog dana bio objavljen u listu Frankfurter algemajne cajtung pod naslovom „U dramatičnoj manjini“. Kao ključni moment se pominje „moguća spontana ruska operacija na teritoriji zapadnog vojnog regiona“. Novinari frankfurtskog lista tvrde da NATO od 2014. godine ima svoje bataljone u Poljskoj i Baltičkim državama, ali i američku brigadu od ukupno 32.000 vojnika. Ali, piše u istom tekstu, ovoliko vojnika ne bi bilo dovoljno da se odupru značajno brojnijoj ruskoj vojsci, koja u tom regionu duž granice ima 78.000 duša. Lamentira se još i nad činjenicom da se uz ovoliko vojnika ne razmatra broj ruskih vojnih aviona.
Prema rečima Išingera, ove brojke teraju na razmišljanje. Na pitanje Sputnjika, upućeno predsedavajućem bezbednosne konferencije, koliko je realno da ruska strana zaista napadne istočno krilo NATO-a, Išinger je odgovorio da se „ne radi o tome ko rano rani i prvi kreće u napad“, već da „brojnost izaziva brige“.
„To je disbalans koji ne može da spreči narastanje nestabilnosti, a u slučaju konflikta ta nestabilnost bi dodatno rasla.“
„Narastajuće nezadovoljstvo Moskve se ne uzima u obzir“
Zapad nije ozbiljno prihvatio upozorenje koje je izrekao Putin na konferenciji 2007. godine, kao ni inicijativu koju je naredne godine izneo tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, da se pregovara o novom evroatlantskom Ugovoru o bezbednosti. Na ove okolnosti je ovih dana u Berlinu podsetio nemački novinar Tomas Nels.
Nels je tokom jednog događaja posvećenom predstojećoj konferenciji pitao Išingera da li on smatra da bi bilo bolje da politički krugovi i mediji nisu tada ignorisali nekoliko dobronamernih signala Moskve. Predsedavajući je odgovorio da je to hipotetičko pitanje iz prošlosti, ali je i priznao da se „čitav Zapad već nekih 10-12 godina veoma negativno odnosi prema rastućem nezadovoljstvu Moskve“. Uz to je Išinger dodao da „bismo se zaista nalazili u drugačijoj situaciji da smo tada aktivnije radili na pripremi pregovora“. Prema njegovim rečima, 2017. godine je bezuspešno pokušavao da navede Putina da prihvati poziv i učestvuje makar u sumiranju rada Minhenske konferencije.
Nakon ovog berlinskog događaja, učesnici su u neformalnoj atmosferi komentarisali ulogu EU na svetskoj sceni, kao i kakve rezultate dogovora o formiranju nove koalicione nemačke vlade možemo očekivati. I na samoj Minhenskoj konferenciji će biti reči o tome, kao i o ulozi Kine i SAD, ali i nuklearnom razoružavanju i opasnostima poput migracija po međunarodnu bezbednost.
