Prema (pro)zapadnoj verziji srpske i balkanske stvarnosti, Rusija je kriva za sve loše što se u našem regionu događa. Ne samo da Rusija „sprečava napredak na Kosovu i Metohiji“, kako glasi zvanično zapadnjačko objašnjenje ruske diplomatske podrške srpskim naporima da zadrži u svom sastavu južnu pokrajinu, ona na Balkanu mešetari destabilizujući države, organizujući državne udare i vršeći atentate.
Tako je za organizaciju navodnog državnog udara u Crnoj Gori optužena Rusija; za destabilizaciju političke situacije u Makedoniji, takođe. A kao kruna svega, dvojica marginalnih političara, vojvođanski separatista Nenad Čanak i bivši komunistički funkcioner sa KiM Azem Vlasi, optužili su Rusiju za ubistvo Olivera Ivanovića.
Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu takođe je na tapetu kao navodni špijunski centar i osnova za buduću vojnu bazu, iako je bezbroj puta pokazano i dokazano čemu takav centar služi.
Međutim, stvarnost demantuje ove maštarije, jer je samo ovog meseca zbog sumnje u špijunažu ili druge obaveštajne aktivnosti uhapšeno desetak stranih državljana, od kojih nijedan ne može da bude povezan sa ruskim obaveštajnim službama, već naprotiv, sa zapadnim.
Poslednji slučaj bio je hapšenje američkih državljana koji su dronom snimali staru zgradu Generalštaba u kojoj se nalaze sedišta srpskih vojnih obaveštajnih i kontraobaveštajnih agencija. I tako, američki dronovi lete iznad srpskih vojnih objekata, dok se legitimni humanitarni centri, poput niškog, proglašavaju za špijunske stanice.
Sve igre koje se igraju su deo hibridnog, odnosno asimetričnog rata između zapadnih zemalja i Rusije, kaže Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Propagandni deo je sastavni deo svega toga, tako da to ne treba da čudi. Sa druge strane, imali smo priliku da vidimo kako se prema Rusiji odnose zapadni mediji u sličnoj situaciji. To je bilo u Crnoj Gori, kada su srpski državljani uhapšeni pod optužbom za navodni pokušaj državnog udara. Tada su zapadni mediji potpuno neselektivno i nekritički preuzimali informacije i ispredali priču o ’ruskom mešetarenju‘ na Balkanu“, kaže Proroković.
Na osnovu toga može se zamisliti, dodaje on, šta bi se desilo da su ruski državljani uhapšeni u pokušaju špijunaže u Srbiji.
„Verovatno bi bila pokrenuta nova faza propagandnog rata protiv Rusije, a potom bi usledili pritisci na našu vlast da i ona dâ adekvatan odgovor na to. I sve bi se to lepo upakovalo u novu priču kako Srbija treba da se udalji od Rusije i kako je neophodno da sledimo spoljnu i bezbednosnu politiku EU“, smatra Proroković.
Sve optužbe za rusko mešetarenje na Balkanu u stilu su „drž'te lopova“, kaže vojni analitičar Miroslav Lazanski, da bi se spinovanjem zametnuo trag sopstvene aktivnosti.
„Da su Rusi snimali, ceo nevladin sektor bi se digao, ’druga Srbija‘ bi rekla da Rusi špijuniraju. Sigurno da bi bio veći odjek, nego što je sada, kada su uhvaćene Ukrajinke i Amerikanci“, kaže Lazanski.
Da su kojim slučajem ruski državljani uhvaćeni kako dronom snimaju zgradu Generalštaba, zapadni mediji bi od toga iskonstruisali geopolitički slučaj, kaže analitičar Dragomir Anđelković.
„Tako nešto uvek može da uradi i grupa ljudi za svoj račun, to uvek moramo da dopustimo, čak i kada se radi o zapadnjacima. Ali tu vrstu objektivnosti veliki deo kreatora naše javnosti ne bi ispoljili. Odmah bi napravili teorije zavere“, kaže Anđelković.
I on pominje primer navodnog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, gde je, kako kaže, iskonstruisana priča o navodnoj umešanosti Rusije.
„Možemo samo da zamislimo kakva bi priča bila izmišljena kada bi se i jedan Rus našao u takvoj ekscesnoj situaciji u Srbiji, kada sa druge strane imamo zapadnjake, mnogi stvar amortizuju i guraju ispod tepiha. Da nisu bili sa dronom, već da su bili naoružani mitraljezima, i to bi se, verovatno, relativizovalo“, kaže Anđelković.
Živimo u vreme dvojnih standarda, gde duhovnu klimu u Srbiji često oblikuju agresori iz 1999. godine, zaključuje Anđelković.
