Hinštejn je u pres-centru MIA „Rusija sevodnja“ u Moskvi predstavio svoju novu knjigu: „Kraj Atlantide. Zašto Putin nikada neće postati Gorbačov“, u kojoj je upravo dao svoj odgovor na pitanje — da li je SSSR zaista bio osuđen na propast?
Ovo neobično istraživanje u žanru „alternativne istorije“ otkriva razloge i posledice raspada te zemlje i socijalnih katastrofa devedesetih. Lideri zemlje, Gorbačov i Putin, na nesvakidašnji način „putuju“ kroz vreme: iz osamdesetih u dvehiljadite, i obrnuto.
Autor smatra da ti izazovi koji su stajali pred rukovodstvom zemlje 1991. godine i ti koji danas stoje pred Rusijom imaju mnogo zajedničkog.
„Ti procesi koje je SSSR preživljavao sredinom i krajem osamdesetih u određenoj meri se i danas nastavljaju. Nažalost, mi imamo veoma kratko pamćenje, ne sećamo se šta se dogodilo pre pet godina, a kamoli pre 25, 30 i više. Stoga, mnoge pretnje koje SSSR nije mogao da prevaziđe, postoje i danas. To su rast protestnih raspoloženja, problem separatizma i pritisak iz inostranstva“, rekao je Hinštejn.
Autor je siguran da nijedan od tih izazova sa kojima se suočavao Gorbačov nije bio kritičan. Štaviše, svi problemi sa kojima se suočio lider SSSR-a, a koji su se ticali „spoljnoekonomskog razvoja zemlje, spoljne politike, pitanja unutrašnje politike, nacionalnog teritorijalnog uređenja, suzbijanja rasta separatizma i borbe protiv kriminala“ ponovljeni su i nakon 2000. godine, kada je Putin došao na vlast.
„Međutim, u svakoj od tih situacija, aktuelni predsednik je bio u stanju da pronađe izlaz iz teškog kriznog trenutka. Startne pozicije koje je imao Gorbačov 1985. godine, u trenutku njegovog dolaska na vlast, ne mogu se nikako porediti sa onim užasnim pozicijama koje je imao Putin petnaest godina kasnije. Međutim, faktor ličnosti u istoriji za nas je bio ključan“, kaže autor.
On je naveo da je 1985. godine ekonomija SSSR-a bila na drugom mestu u svetu, a deficit budžeta je iznosio nešto malo više od dva odsto.
Posebna uloga pripala je zapadnim konkurentima, koji su, po mišljenju autora, radili na slabljenju SSSR-a. Ali, prema rečima Hinštejna, nije to bio glavni razlog „raspada imperije“, već uloga Gorbačovljeve ličnosti.
„Gorbačovu je bilo dovoljno pet-šest godina da SSSR dovede do smrti“, zaključio je autor.
Prema njegovim rečima, Putin se od dvehiljaditih suočava sa sličnim i težim izazovima, ali pronalazi rešenja po svim pitanjima. To se tiče unutrašnje politike, međunarodnih pretnji, ekonomskih problema.
„Da je Putin, kojim slučajem, sredinom osamdesetih bio na čelu zemlje, sasvim sam siguran da bi se izbegla većina katastrofa koje su nas zadesile: masovno siromaštvo, rast separatizma, građanski ratovi i na kraju raspad zemlje“, istakao je Hinštejn.
Autor je radio na knjizi oko pet godina. Uspeo je da prikupi svedočenja očevidaca raspada SSSR-a — političara, obaveštajaca, novinara i drugih značajnih ličnosti iz Rusije i sa Zapada, ali i brojne socijalno-ekonomske podatke. Knjiga sadrži veliki broj dokumenata koji nikada ranije nisu objavljeni. Na primer, materijale iz krivičnih predmeta vezanih za istragu tragičnih događaja u Gruziji 1989. godine i u Litvaniji, 1991. godine.
„Ti materijali u potpunosti odbacuju sve dosadašnje teze o tome šta se tada dešavalo“, dodao je autor.
Hinštejn je rekao da je knjiga pre svega namenjena mladima i da će razrešiti brojne ideološke klišee koji danas postoje.
