„To neće ni postati bez dogovora sa Srbijom“, istakao je Dačić za Radio-televiziju Srbije.
Dodao je da ne zna čime prištinske vlasti „teše svoju javnost“, jer spisak od navodno 116 zemalja koje su priznale takozvano Kosovo je, prema njegovim rečima, lažan i na njemu se nalaze zemlje koje to nikad nisu uradile.
„Na spisku se nalaze neke države koje nisu članice UN, a nalaze se i zemlje koje su povukle priznanje“, kazao je srpski ministar.
Govoreći o noti Burundija u kojoj je povučeno priznanje nezavisnosti Kosova, Dačić je kazao da ju je dobio od njihovog ministra spoljnih poslova na sastanku sa predsednikom Burundija, koji je lično izjavio da je doneta odluka da se povuče priznanje.
„Ovo je jedno od najtemeljnijih obrazloženja. Ušli su u suštinu problema — da je proglašenje u suprotnosti sa finalnim aktom iz Helsinkija, suprotno rezoluciji SB UN, da smatraju da je proglašenje nezavisnosti iz februara 2008. godine manevar kojim se želi uspostavljanje institucija predviđenih rezolucijom 1244, van bilo kakvog političkog rešenja sa Srbijom i zbog toga povlače priznanje“, naveo je.
Dačić je kazao da ponekad ne razume reakcije javnosti u Srbiji, jer kada je Barbados priznao Kosovo pre neki dan, bila je opšta euforija u Prištini, dok su juče reakcije u vezi sa Burundijem bile: „Ma dajte, kakav Burundi…“
„Svaki se glas u UN računa, mogu na njihovoj strani da budu zapadne sile, ali proces nezavisnosti ne mogu da zaokruže bez Srbije. Srbija to ne može da odbrani bez Rusije i Kine. U tom smislu, nastavljamo borbu i pokazujemo da ovaj proces nije završen, odnosno da za deset godina nisu uspeli to da ostvare, to znači da neće ni u narednim decenijama, ako ne sednu za pregovarački sto sa Srbijom“, dodao je ministar.
Navodeći da se do sada nijedna vlast nije bavila pitanjem Kosova i Metohije, Dačić je kazao da ih zbog toga optužuje, te da je najveći deo priznanja nezavisnosti usledio zbog neaktivnosti srpskih političara.
„Optužujem ih što nismo radili sa tim zemljama koje na neki način ne znaju suštinu problema. Mi smo za nekoliko meseci imali tri zemlje koje su povukle priznanje i mi nastavljamo dalje, taj proces će se nastaviti i to veoma brzo i sa drugim zemljama koje će povući priznanje“, rekao je Dačić i dodao da se time pokazuje da taj proces može da ide i u obrnutom smeru.
Kazao je da neke zemlje imaju svoje bilateralne odluke i ne poštuju zajedničke stavove EU, te da to što oni rade pokazuje da se Beograd „ne bori samo protiv Prištine, već protiv njihovih neprincipijelnih odluka“.
Istakao je da je strategija vlasti u Beogradu da ne priznaje nezavisnost Kosova, te da je u tome podržavaju dve sile koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti UB i mogu da donesu odluku.
„Je li mogu da nas uslove time da priznamo Kosovo za ulazak u EU? Ne mogu. Kako mogu kad ima pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo?“, dodao je.
Naveo je da EU nema zajedničku poziciju po tom pitanju, te da je Zigmar Gabrijel mogao da govori samo u ime Nemačke, ali da se i nemački političari čude zašto je on to rekao.
„Takva vrsta arogancije prema Srbiji ne funkcioniše. Svi moraju da poštuju stavove EU, oni su već članice EU, ali nisu utvrdili poziciju da je Kosovo država i ne mogu nas da uslove time da moramo da priznamo Kosovo da bismo ušli u Uniju“, kazao je.
Dačić je dodao da srpski zvaničnici rade na tome da se dođe do trajnog rešenja i kazao da, ako imate situaciju u kojoj neke zapadne zemlje brane svoju pozicije i politiku iz devedesetih godina prošlog veka, onda proces neće biti lak.
Govoreći o unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji, Dačić je kazao da svako treba da iznese svoju ideju i naveo da, kada je reč o stavovima Srpske pravoslavne crkve, on poštuje njihovo mišljenje.
„Ali postoji velika diskrepanca i razlika između onoga što postoji na terenu i onoga što neko može da smatra kao neko idealno rešenje. Uostalom, Pećka patrijaršija je odavno premeštena iz Peći, odnosno Patrijaršija je premeštena u Beograd“, kazao je Dačić.
On je naveo da se sa novom američkom administracijom može razgovarati, dok je to bilo teško činiti sa Klintonom, za čije vladavine je NATO bombardovao Srbiju.
Govoreći o odnosima sa Rusijom, Dačić je kazao da su politički odnosi dve zemlje izvanredni, ali da je potrebno raditi dalje na realizaciji ekonomskih ciljeva.
„Robna razmena, koja je prošle godine bila 2,5 milijardi dolara, može da bude mnogo veća. Cilj nam je da u narednim godinama robna razmena dostigne 4 milijarde dolara“, kazao je Dačić.
