Dilemu da li će se aktuelni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kandidovati za člana Predsedništva BiH iz RS na predstojećim opštim izborima u BiH planiranim za oktobar razrešio je sam Dodik obelodanivši da će biti kandidat za člana Predsedništva BiH iz RS.
Šta bi ulazak Dodika u Predsedništvo BiH promenilo u Bosni?
Politikolog, profesor dr Radomir Nešković, u razgovoru za Sputnjik podseća da Srbi u Bosni i Hercegovini, kao konstitutivni narod ostvaruju svoje interese u državnoj vlasti na dva nivoa — BiH — gde imaju jedan deo vlasti i pravo veta, i na nivou Republike Srpske. Kojoj vlasti bi trebalo posvetiti više pažnje, kaže naš sagovornik, do danas je ostala zagonetka.
„Gde bi trebalo posvetiti više pažnje i gde bi trebalo da bude veći prioritet ostvarivanju interesa za Srbe, na nivou BiH ili ostvarivanje interesa samo na nivou RS? Moje je mišljenje da treba ostvarivati interese na oba nivoa i da na oba nivoa treba da budu politički vrlo kvalitetni ljudi i da među njima mora da postoji neki minimum saradnje i koordinacije politika“, smatra naš sagovornik.
Dr Nešković napominje da eventualni odlazak Dodika u Predsedništvo BiH nameće niz pitanja koja su vezana za saradnje između RS i srpskog člana u vlasti u Sarajevu, što, kako kaže, zavisi od toga ko će doći na vlast u RS. U isto vreme, on smatra da će, što se tiče Srba, njihov uticaj eventualnim ulaskom Dodika u Predsedništvo biti znatno ojačan u ovom delu vlasti u BiH.
„Ako bi Dodik došao u Sarajevo, verovatno bi insistirao na izvornim Dejtonskim nadležnostima, bio bi protiv prenosa nadležnosti. Imao bi, što bismo rekli, neki ’tvrđi stav‘. Ali opet u granicama Dejtonskog sporazuma“, veruje naš sagovornik.
Mnogo zavisi i od toga ko će ispred Bošnjaka i Hrvata biti još u Predsedništvu BIH. Naš sagovornik podseća da se sve odluke donose kosenzusom ili, ako dva člana preglasaju trećeg, on može pokrenuti Mehanizam zaštite vitalnog interesa i odluku Predsedništva da poništi u parlamentu u svom entitetu. S druge strane, i pored ovako strogo utvrđenih pravila, naš sagovornik smatra da bi Srbi mogli da imaju korist od Dodika u Predsedništvu BiH.
„Nama je bitno da naš čovek u Predsedništvu ima koordinaciju sa predsednikom RS i da postoji koordinacija vlasti na dva nivoa. To sada nemamo i zbog toga RS trpi“, kaže dr Nešković.
Odmah posle objave da će se Dodik kandidovati za člana Predsedništva BiH u bošnjačkim medijima vest je osvanula pod naslovima tipa „Dodik bi da bude predsednik države koje nema“, ali uz konstataciju da je sasvim sigurno da će za njega glasati ne samo Srbi već i Hrvati u BiH. U suštini, ovo i nije neka novost, osim ako se izume da je Dodik najavio da, ako bude izabran u državni vrh, neće dolaziti u sedište Predsedništva BiH u Sarajevu, to jest da će u sednicama tog tela učestvovati samo posredstvom video-veze.
Neki smatraju da postoji izvesna opasnost od Dodikove kandidature za člana Predsedništva BiH, jer bi ga na toj poziciji „sačekali“ i stranci i svi ostali i jer bi u toj ulozi aktuelni predsednik RS, po Ustavu, morao da brani interese BiH, a ne samo Republike Srpske.
