Izjave dvoje lidera, posebno što dolaze od dva deklarisana desničara, zvuče ohrabrujuće, ako nisu fraze, navodi Pusić u emisiji „Sputnjik intervju“. Kako dodaje, iskorak hrvatske predsednice i poziv Vučiću prilično je iznenadio mnoge hrvatske desničare, ali protesti koji su organizovani povodom toga bili su, smatra, relativno mirni.
Glavna zamerka Vučiću, podseća, bio je njegov govor u Glini iz 1995, ali s obzirom na to šta su sve političari u to doba govorili, „malo ko može na njega da se baci kamenom jer je radikalnih političara bilo za izvoz i na jednoj, i na drugoj strani“. Važno je, ističe, šta Vučić govori danas.
Pusić takođe odbacuje kritike upućene Kitarovićevoj što je pozvala Vučića u posetu.
„Nakon dugog vremena, to je jedan potez koji je uistinu domoljuban, jer svakom normalnom bi trebalo da bude jasno da se sigurnost jedne zemlje mnogo bolje čuva izgradnjom dobrih odnosa sa susedima nego nabavljanjem skupe polovne eskadrile aviona, bilo iz Rusije, bilo iz Izraela. Vrlo često sam sasvim suprotne izjave ili poteze Kitarovićeve javno kritikovao, ali ovaj mislim da je dobar i koristan za Hrvatsku“, kaže Pusić.
Smatra zato da je Vučićeva poseta Hrvatskoj važna, uz ocenu da je on „dobro odigrao“. Izražava i nadu da će pritisak Evrope biti važan faktor da se nešto od dogovorenog i realizuje.
Male šanse za bolji položaj Srba
Suprotno mišljenje iznosi dr Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju Srbije, koji kaže da je pesimista i da ne misli da za Srbe u Hrvatskoj dolaze bolji dani.
„HDZ neće načiniti nijedan korak da Srbi prestanu da budu građani drugog reda u Hrvatskoj. HDZ kontrolišu ekstremne grupe koje je trebalo da demonstriraju, i vidimo da ih uspešno kontrolišu. Podela uloga između Kolinde Grabar Kitarović i premijera Plenkovića možda je bila s namerom, ali s obzirom na iskustvo koje imamo od ′90. godine pa do danas, ne mislim da će se položaj Srba u Hrvatskoj popraviti. Voleo bih da grešim“, konstatuje Raković,
Nema veze ni, kako ističe Raković, to što je Hrvatska u EU i u NATO-u.
„Crna Gora je u NATO-u, pa se tamo guše prava Srba. Za Srbe važi jedan drugačiji aršin, kao što važi za Rusiju u baltičkim republikama“, kaže naš sagovornik koji podseća da se taj proces prema Srbima sprovodi vekovima, vezujući ga za Rimokatoličku crkvu.
„Sve će ostati potpuno isto, osim ukoliko mi ne postanemo dorasli tom problemu, da mi pokažemo nameru da taj problem rešimo, ali u ovom momentu nismo dovoljno dorasli tome. Ova poseta Vučića može da nam se dopadne. Dobro je da se državnici sreću, ali će rezultat biti isti onakav kakav je bio ranije u skladu sa ovim što Kolinda Grabar Kitarović rekla krajem 2015, a to je da su Srbi politički Hrvati. Ona Srbe smatra Hrvatima. Hajde da mi kažemo da su Hrvati u Vojvodini politički Srbi. To je, pre svega, nepristojno. Oni su državljani Republike Srbije, ali su Hrvati u svakom smislu — etničkom, kulturnom, političkom“, objašnjava Raković.
Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske, koji je prisustvovao trećoj skupštini Srpskog narodnog veća održanoj na kraju posete Vučića Hrvatskoj, ističe da je posebno važno da Srbi u Hrvatskoj prestanu da se osećaju kao građani drugog reda i da se poštuju svi dogovori koji su ranije postignuti.
To se, kako precizira, odnosi na povratak izbeglih, na njihove porušene kuće, na povratak stanarskih prava, oteto zemljište…
„I naravno, da ne bude više napada ni govora mržnje ekstremnih desničara, koji su i ovog puta prilikom Vučićeve posete protestovali u Zagrebu“, dodaje Budimir.
Ohrabruju ga ipak poruke Kitarovićeve, ali upozorava da druga strana HDZ-a, Vlada Hrvatske kao izvršni organ ne šalje takve poruke.
Uloga SPC i Katoličke crkve
U osvrtu na ulogu koju SPC, odnosno Katolička crkva mogu imati u popravljanju srpsko-hrvatskih odnosa, Aleksandar Raković iznosi mišljenje da je SPC, baš kao i Srbija, neprestano pružala ruku.
„Moj stav je da je to greška. Možete pružati ruku ukoliko je ispružena druga ruka, a druga ruka nije ispružena.
„Nije reč samo o Stepincu. Politika crkve u Hrvata prema Srbima biće ista kakva je bila i tokom prethodnih vekova, a to je da Srba u Hrvatskoj bude što manje ili da ih uopšte ne bude“, smatra on.
Raković ipak veruje da je jedno od otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske koje ima izgleda da bude rešeno pitanje nestalih.
„To pitanje nije goruće pitanje za Hrvatsku. U nekom momentu, Hrvatska to može da iskoristi čak i kao neki poen da bi prikazala Evropi da radi na rešavanju spornih pitanja. Za njih je bilo ključno da očiste Hrvatsku od Srba, i oni su to uglavnom učinili“, zaključuje Raković.
