Posle susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića sa hrvatskom predsednicom u Zagrebu, Kolinda Grabar Kitarović rekla je da tokom ovog razgovora nije bilo reči o temama iz prošlosti. Međutim, ona je na zajedničkom susretu s novinarima prvo govorila o problemu nestalih u ratu.
Direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac podseća da je ovo pitanje bilo izuzetno važno i za prethodnike hrvatske predsednice, jer u toj zemlji ono nije samo humanitarno.
„Oni su iz rata izašli kao pobednici, imaju polumilionsku masu branitelja na kojima počiva ta država, oni su u njenim temeljima. Kad uzmete još i njihove porodice, imate ogromnu biračku mašineriju. Ko ima uz sebe branitelje, ali i crkvu, on je na prvom mestu na izborima“, podseća Štrbac.
Iako su od rata prošle dvadeset dve godine, još uvek nije poznat tačan broj nestalih, odnosno stradalih za kojima se još traga. „Knjigu nestalih“ oformio je Međunarodni komitet Crvenog krsta, četvrto izdanje izašlo je 2015. godine, ali u Veritasu tvrde da u nju nisu ušli mnogi Srbi sa njihovih spiskova.
Hrvatska tvrdi da je još uvek na spisku nestalih 1.945 ljudi, ali ima, kaže Štrbac, čudnu računicu, da su Srbi samo oni koji su nestali u „Oluji“, a da su svi ranije nestali — Hrvati. To nije tačno, kaže Štrbac za Sputnjik.
„Imamo iz ’91. godine na službenim spiskovima 329, a iz ostalih ratnih godina do ’94, 92. Dakle, ukupno 421 osobu, imenom i prezimenom, što je 27 odsto brojke za koju tvrde da su Hrvati, a to su Srbi. Ovome treba dodati da i svi nestali Srbi nisu ušli u tu knjigu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, njih čak 882“, tvrdi Štrbac.
On dodaje da je kasnije ipak postignut regionalni dogovor da se oni koji nisu ušli u knjigu stave na dodatni spisak, pa da se i za njima traga.
„Kad se ide po imenima, kad se upoređuje, ima više nestalih Srba nego Hrvata, čak i na tom spisku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta objavljenom 2015. u četvrtom izdanju knjige“, kaže sagovornik Sputnjika.
Dakle, srpska strana u ovom trenutku traži 1.811 nestalih, dok Hrvatska tvrdi da je nestalih na obe strane 1.945.
Štrbac ipak dodaje da su komisije Srbije i Hrvatske sarađivale i kada nije bilo nikakve saradnje dve zemlje na drugim poljima. Prošle godine Hrvatska je ekshumirala 49 bezimenih Srba koji su stradali u „Oluji“ u Glini i „Šašu“ na Baniji.
Trenutno je u Zagrebu 390 ekshumiranih neidentifikovanih posmrtnih ostataka za koje i hrvatska i naša strana smatraju da su Srbi, jer su pobijeni u „Oluji“ i „Bljesku“, a registrovano je i 305 grobnih mesta koja još nisu istražena do kraja.
„Do sada je na području Hrvatske ekshumiran 1.451 srpski leš, identifikovan je 1.161. Uglavnom su poginuli u ’Bljesku‘ i ’Oluji‘, ali i u prethodnim godinama rata. Ovaj podatak nećete naći javno objavljen u Hrvatskoj“, kaže Savo Štrbac.
Iako Hrvatska, kao i međunarodna zajednica, ćuti o srpskim žrtvama, posebno civilima, i nesreću rata koristi u političke svrhe, Štrbac kaže da sastanak čelnih ljudi dveju zemalja ipak uliva optimizam i da će se ovo pitanje, koje je izuzetno važno porodicama poginulih, konačno približiti svom rešenju.
„Očekujem da će uskoro biti pozvano nekoliko desetina srpskih porodica da dođu na konačnu identifikaciju u Zagreb, jer od juna prošle godine nije išla nijedna grupa. Očekujem, kad dozvoli vreme, početkom proleća, ekshumaciju na još nekoliko lokacija gde su srpske žrtve. Ovaj sastanak može da otvori taj proces“, zaključuje Štrbac u razgovoru za Sputnjik.
