Kijevu je trebalo trebalo skoro četiri godine da shvati besmislenost ekonomskog rata sa Moskvom. Poslanik Vrhovne rade Jevgenij Murajev je priznao da su uvođenje antiruskih sankcija i gubitak ruskog tržišta doveli do toga da Ukrajina izgubi 50 odsto svog BDP-a. Prema njegovom mišljenju, postmajdanske vlasti su ukrajinsku ekonomiju učinile „taocem političkih problema sa Rusijom“.
Kako je naveo, od prekida ekonomskih odnosa sa Rusijom najviše su stradala visokotehnološka preduzeća u Ukrajini. Najjači udarac je zadobila državna korporacija za proizvodnju aviona, kao i kompanija za izradu motora „Motor sič“ i proizvođač raketa „Južmaš“.
Murajev smatra da Kijev igra dvostruku igru: s jedne strane proglašava Rusiju za „agresora“ koji napada Donbas, a s druge strane, kijevske vlasti nastavljaju da trguju sa „okupatorima“ i kupuju energente.
Sekretar Računske komore Ukrajine Anatolij Juhimčuk je izneo podatke koji pokazuju u kakvom se stanju danas nalazi ukrajinska ekonomija. On je naveo da je prosečna plata Ukrajinaca za poslednje četiri godine pala sa 450 na 270 dolara.
Prema podacima MMF-a, po nivou BDP-a po glavi stanovnika Ukrajina se našla na 131. mestu, od 186 zemalja. Poređenja radi, Rusija je na 67. mestu.
Od 2012. do 2016. godine u zemlji je zatvoreno 58.000 preduzeća, a državni dug Ukrajine je 1. decembra 2017. godine iznosio 76,3 milijardi dolara — skoro 80 odsto BDP-a.
Krajem novembra prošle godine, ukrajinski ministar za ekonomski razvoj i trgovinu Stepan Kubiv je obelodanio da je Ukrajina izgubila 15 milijardi dolara otkako je Rusija zatvorila svoje granice za potrošačku robu iz te zemlje. To je skoro petina BDP-a Ukrajine.
Analitičari kažu da je od 2014. do 2016. trgovinska razmena između dve zemlje drastično pala, ali je prošle godine došlo do preokreta, pa je trgovinska razmena povećana za 25,6 odsto u poređenju sa 2016. i iznosila je 12,85 milijardi dolara. Prema podacima ruske carine, Ukrajina je kupila od Rusije robe za osam milijardi dolara, što je za četvrtinu više nego godinu ranije. Pored toga, povećan je za više od 26 odsto izvoz u „zemlju-agresora“, što iznosi oko pet milijardi dolara.
Nade u to da će Evropa hraniti Ukrajinu su se raspršile, pa život primorava Kijev da trguje sa Moskvom. Analitičari kažu da su Petro Porošenko i njegov tim prisiljeni da razmišljaju o tome šta će se dogoditi za nekoliko godina, a jedini način da nekako poboljšaju život je saradnja sa Rusijom. Moskva je, s druge strane, uvek otvorena za saradnju.
Međutim, i pored toga što se beleži rast trgovine između Rusije i Ukrajine, ona je i dalje daleko od rezultata iz 2013. godine, a još više iz 2011, kada je trgovinska saradnja bila na najvišem nivou. U poređenju sa 2011. godinom, kada je Ukrajina prodala robe Rusiji za skoro 20 milijardi dolara, prošlogodišnji izvoz bio je četiri puta manji.
Stručnjaci kažu da su Ukrajinci konačno shvatili da na evropskom tržištu ne mogu da budu konkurenti, tamo postoje stroga pravila i puno je domaćih proizvođača, koje EU štiti svojim zakonima i zbog toga će morati da se okrenu Rusiji.
Ukrajina, kao i ranije, prodaje Rusiji mašinske i metalurške proizvode: cevi, kotlove, transformatore, motore i alate, a eksperti kažu da mala ukrajinska preduzeća gledaju i kako da na ruskom tržištu prodaju svoje proizvode: obuću, dečju odeću i slično.
S druge strane, Ukrajina od Rusije kupuje energente, naftu i gas, ali i ugalj i hemijske proizvode. Ukrajinski poljoprivrednici od ruskih trgovaca nabavljaju gorivo i đubrivo, jer im je povoljnije.
