Pakistanski lekar Šakil Afridi, koji je odigrao ključnu obaveštajnu ulogu u američkoj akciji hvatanja i likvidacije bivšeg lidera Al Kaide Osame Bin Ladena, po svemu sudeći će morati da provede ostatak života u zatvoru u svojoj zemlji, uprkos pomoći koju je pružio tajnim službama SAD.
Naime, vlasti u Islamabadu su ga ubrzo nakon američke akcije u maju 2011. godine uhapsile i optužile ga za pružanje medicinske i druge pomoći ekstremistima.
Od tad su već dva američka predsednika obećala da će se zauzeti za Afridijevo oslobađanje ali se, iako je od njegovog hapšenja prošlo gotovo 7 godina, još uvek ništa nije promenilo: bombastična retorika lidera SAD nije stala, ali je poznati lekar i dalje iza rešetaka.
Heroj ili izdajnik?
Za jedne, Afridi je heroj koji je pomogao u hvatanju najtraženijeg zločinca u 21. veku, Osame bin Ladena, čoveka odgovornog za terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Za druge, on je izdajica i prevarant — ali to kako ćete ga doživeti, po svemu sudeći, zavisi isključivo od toga ko ste i odakle ste.
Američki predsednik Barak Obama je nakon likvidacije Osame bin Ladena zahvalio svima koji su učestvovali u toj bezbednosnoj operaciji, a pre svih agentima obaveštajnih službi SAD i njihovim, kako je rekao, „saradnicima na terenu“. Međutim, američka zahvalnost, očigledno, ima svoje granice.
Dr Afridiju je, podsetimo, u težnji da pomogne američkim tajnim službama da uhvate lidera Al Kaide, uspelo gotovo nemoguće: u delu Pakistana u kojem se Bin Laden krio, uspeo je da sprovede lažni program vakcinacije, i na taj način od članova njegove porodice sakupi dovoljno podataka o porodičnom DNK.
Medicinska pomoć — povod za hapšenje
Operativcima CIA su ti podaci pružili nepobitan dokaz da se Bin Laden nalazi upravo u tom delu zemlje, i akcija hvatanja Osame je mogla da počne.
Međutim, ubrzo nakon što je lider Al Kaide likvidiran, Afridija je uhapsila pakistanska obaveštajna služba; osuđen je na zatvorsku kaznu od 33 godine pod optužbom da je, navodno, davao novac ekstremistima iz grupe Laškar islam, pružao im medicinsku pomoć i dozvoljavao da se susreću u njegovoj bolnici.
„Ja sam ga upoznao u junu 2012. godine — tvrdio je da je nevin, i da su sve optužbe protiv njega nelegalne“, rekao je Afridijev advokat za RT.
On je objasnio da je lekar prvo optužen samo za pružanje pomoći lokalnim militantima, ali da je potom podignuta i optužnica za navodno ubistvo pacijenta.
„Dva minuta“ do slobode
Međutim, ostaje veliko pitanje koliko su takve tvrdnje istinite. Tadašnji predsednik SAD Barak Obama pokušao je da oslobodi Afridija, ali bez uspeha.
S druge strane, Donald Tramp je još tokom predizborne kampanje, u svom stilu, na pitanje da li misli da može da spase pakistanskog doktora odgovorio da „misli da može da ga izvuče za dva minuta“.
„Reći ću im da ga puste, i siguran sam da će da ga puste“, izjavio je tada Tramp u jednom intervjuu.
Međutim, ne samo što taj „genijalan plan“ aktuelnog američkog predsednika nije uspeo, već su se Pakistanci pomalo i uvredili, jer su Trampove najave doživeli kao ucenu i pokušaj iznude.
Prekid pomoći — prekid saradnje?
Bivši visoki zvaničnik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Filip Džeraldi za RT kaže da ne vidi da bi u skorijoj budućnosti Vašington mogao da uradi bilo šta što bi moglo da dovede do oslobađanja dr Afridija iz zatvora.
„Bio sam obaveštajac, radio sam taj posao godinama, i znam da kad god nekog uhvate da špijunira za stranu državu, vlasti ne budu baš oduševljene idejom da tu osobu puste na slobodu. Mislim da je to koncept koji Donald Tramp ne razume. Ako Pakistan pristane da uđe u bilo kakvu vrstu diskusije o toj temi, ako Tramp smatra da može da bude naročito velikodušan ili da može da uradi nešto da tog čoveka oslobodi, on će možda to i da uradi. Međutim, ja ne znam šta bi to moglo da bude — nije mi jasno pod kojim okolnostima bi to uopšte moglo da se desi. Već se vode ozbiljne diskusije oko količine novca koje SAD daju Pakistanu; namera da se suspenduju neki fondovi i uskrati pomoć Islamabadu već postoji, tako da je više nego jasno da Pakistan nema nikakav interes u tome da čini bilo kakve usluge Vašingtonu“, kaže Džeraldi u razgovoru za RT.
Stejt department je u međuvremenu uputio pismo pakistanskim vlastima, u kojem se jasno naglašava uverenje američkih vlasti da je Afridi nepravedno zatvoren; ista poruka preneta je Islamabadu i zvaničnim i privatnim kanalima.
Sjedinjene Države ovu temu potegnu s vremena na vreme u razgovorima s pakistanskim vlastima — ali to je, valjda, u današnje vreme cena zahvalnosti.
Od bombastičnog obećanja aktuelnog predsednika SAD o „oslobađanju za dva minuta“ prošlo je dve godine i — ništa. Čovek koji je odigrao ključnu ulogu u likvidaciji Osame bin Ladena, „zaštitnog lica terorizma 21. veka“, i dalje trune iza rešetaka.
