Tema ratne odštete, koju bi Srbija, navodno, trebalo da isplati Hrvatskoj, u toj bivšoj jugoslovenskoj republici otvarana je već nekoliko puta. Do sada su to tražile ekstremističke, proustaške organizacije.
Međutim, uoči posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu, 12. i 13. februara, pitanje ratne odštete poteglo je nekoliko hrvatskih ministara, pa i sam premijer Andrej Plenković.
Sa druge strane, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, na čiji će poziv predsednik Vučić posetiti Hrvatsku, pitanje ratne odštete ne pominje.
Plenković se poziva na Član 7 Sporazuma o normalizaciji odnosa između tadašnje SRJ i Hrvatske iz avgusta 1996. godine, u kojem piše da će u roku od šest meseci dve strane potpisati sporazum o naknadi štete za svu oštećenu, uništenu i nestalu imovinu.
Taj sporazum, kako je Plenković rekao, nikada nije potpisan, jer su razgovori prekinuti, i on u tome pokušava da nađe pravni osnov da bi sa predsednikom Vučićem otpočeo razgovore o ratnoj odšteti, koju bi, prema njegovom mišljenju i mišljenju ministara Vlade Hrvatske, Srbija trebalo da plati Hrvatskoj.
Međutim, šef Katedre za međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević kaže da ne postoji pravni osnov da bi Hrvatska po tom sporazumu mogla da traži ratnu odštetu od Srbije.
Radi se o tipičnom ugovoru, koji se u pravnoj terminologiji naziva pactum de contrahendo.
„Tako se naziva ta vrsta sporazuma, koja znači: ’Postižemo sporazum da treba da sednemo za pregovarački sto i da se dogovorimo o nečemu‘. Dakle, takav ugovor nikako ne može biti pravni osnov za traženje nadoknade štete, jer on predstavlja samo obavezivanje na pregovore“, objašnjava Milisavljević.
Osnov za nadoknadu ratne štete je povreda normi međunarodnog prava, nastavlja Milisavljević, a tu bi povredu trebalo da utvrdi neki sud u nekom sudskom postupku.
Hrvatska je pred Međunarodnim sudom pravde tužila Srbiju za povredu konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Ta je tužba odbačena i sada ne postoji mogućnost da Hrvatska ponovo tuži Srbiju, kaže Milisavljević.
„Eventualno bi morali da traže neki vid odštete pred nekim međunarodnim sudom, ali ne vidim nijedan pravni osnov, niti normu na koju bi se pozvali, koju smo mi prekršili, da bi ostvarili takav zahtev“, kaže Milisavljević.
Ratne odštete plaćali su agresori i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. Posle Drugog svetskog rata, pitanja ratne odštete nisu bila u prvom planu, jer su iskustva iz prethodnog globalnog sukoba pokazala da isplata velikih suma ne dovodi do pomirenja, već raspaljuje osvetničke strasti kod poraženih.
Milisavljević citira reči francuskog vojskovođe maršala Foša, koji je 1920. godine rekao da je nepravedni mir uvod u novi rat.
„Tako nešto ne prija dobrim odnosima između država, samo ih pogoršava i vodi većim poremećajima“, kaže Milisavljević.
Ratna šteta se retko isplaćivala i obično se takva obaveza nametala državama koje više nisu imale izbora, osim da budu uništene do kraja.
Pitanje o tome da Srbija treba da isplati ratnu štetu Hrvatskoj ili BiH uvek je, prema Milisavljevićevim rečima, pokretano kada se govorilo o tužbi za kršenje Konvencije o genocidu.
„Da je, ne daj bože, došlo do odluke Međunarodnog suda pravde, kojom je Srbija oglašena krivom, onda bi sud određivao visinu nadoknade štete u odvojenom postupku. Dakle, prvo se utvrđuje povreda norme, a onda se utvrđuje visina štete zbog tako povređene norme“, kaže Milisavljević.
To što Hrvatska danas traži ratnu odštetu od Srbije nije deo hrvatskih potreba, smatra istoričar Čedomir Antić.
„Nije ovo sada završen rat, pa mi rešavamo međusobne probleme. To je potreba Andreja Plenkovića, koji, koliko se sećam, nije učestvovao u ratu, mada je trebalo, da se dokaže kao veći Hrvat od Ante Gotovine. Prosto, to je jedna potreba, Hrvatska je u fazi divljanja šovinizma i naravno da je to jedan segment koji je za njih važan“, kaže Antić.
Sada je, kaže Antić, pitanje taktike kako od Srbije tražiti ratnu odštetu. On podseća da je Hrvatska postala članica EU, a da nije rešila ostvarivanje osnovnih prava Srba koji su izbegli iz Hrvatske tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
Neko ko je nad srpskim narodom tri puta u 20. veku vršio genocid i izvršio najveće etničko čišćenje u Evropi sada pokušava da od Srbije naplati štetu i verovatno, dodaje Antić, Hrvatska želi da naplati i razorene srpske domove i imanja.
„To je pokušaj dela hrvatske elite da izađe u susret tom neverovatnom šovinizmu koji su probudili i pokušaj jednog gotovana, jedne kukavice da se pokaže kao ratni junak“, smatra Antić.
Rat u bivšoj Jugoslaviji nije bio međudržavni rat, naglašava Antić, a Hrvatska nema nameru da zahtevom za ratnu odštetu reši bilo šta. Hrvatska, prema Antićevim rečima, ima nameru jedino da pokaže da je još u stanju rata.
„To je stanje u kojem je hrvatski narod jedinstven. Inače, kada nije u stanju rata, onda ta tiha većina trpi od divlje manjine koja nije uspela da izvrši genocid od 1941. do 1945, ali je postigla određen uspeh posle 1991. godine, uz pomoć SAD i Nemačke“, kaže Antić.
Radi se o, kako Antić kaže, agresivnom nacionalizmu, koji nije samo velikodržavni, već i verski, koji, kada nema Srba, ima problem sa onim Hrvatima koji ne misle isto, dodaje Antić.
Zanimljivo je da se hrvatska država nikada nije ozbiljno bavila kalkulacijama u vezi sa pitanjem koliki bi iznos Srbija trebalo da isplati Hrvatskoj, već su to radili istaknuti pripadnici pojedinih proustaških grupa.
Tako je pokojni hrvatski general Slobodan Praljak, koji je izvršio javno samoubistvo u Haškom tribunalu, svojevremeno objavio brošuru „Procena ratnih šteta u Hrvatskoj“, u kojoj je naveo da ona iznosi blizu 40 milijardi dolara.
Sa druge strane, direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac navodi da je šteta koju su Srbi iz Hrvatske pretrpeli tokom rata iznosi blizu 40 milijardi evra.
U tu sumu uračunati su privatna imovina prognanih Srba, poljoprivredna mehanizacija koju su imala seoska domaćinstva, njive, voćnjaci i vinogradi. Na blizu 3 milijarde evra procenjeni je vrednost stanova otetih od Srba u Hrvatskoj, tu se nalazi i uništeno kulturno blago, penzije koje Hrvatska duguje Srbima, kulturno blago SPC, imovina preduzeća.
Na području bivše Jugoslavije zahtevi za isplaćivanje ratne odštete od Srbije čuli su se sporadično sa hrvatske, bosanske, pa i sa strane kosovskih Albanaca i ti su zahtevi po pravilu dolazili u momentima kada je bilo potrebno podići političku tenziju i poslati poruku da normalizacija odnosa nije na vidiku.
Predsednik Vučić odlazi u posetu svojoj hrvatskoj koleginici bez obzira na ispade Plenkovića i njegovih ministara. Pri tome se i on i Kolinda Grabar Kitarović ponašaju kao da je dogovoren Vučićev predlog o šestomesečnom moratorijumu na teme iz prošlosti. Plenković, po svemu sudeći, nema nameru da sledi Kitarovićevu u tome, ali pitanje je koliko će dobiti otvaranjem neutemeljenih spornih pitanja.
