U intervjuu za portal „Slobodna Bosna“, Izetbegović je rekao da su Čovićeve izjave reciklaža stare teze koja se izvlači „poput batine“ još od 1983. i tzv. Sarajevskog procesa na kome se, pod optužbom za kontrarevolucionarno delovanje, sudilo grupi muslimanskih intelektualaca predvođenih Alijom Izetbegovićem.
„Ovaj put (batini) je novu energiju i šansu dala islamofobija izazvana migrantskom krizom. Cilj je oslabiti poziciju Bošnjaka, staviti nam na vrat hipoteku radikalizma i kompenzovati slabljenje pozicije HDZ-a nakon presude Haškog tribunala Jadranku Prliću i ostalima, izvršiti pritisak kako bi se ishodila rešenja po volji HDZ-a“, utvrdio je Izetbegović.
Izetbegović je to rekao komentarišući Čovićevo predavanje ranije ove sedmice u Zagrebu kada je čelnik HDZ BiH rekao da građanska država u BiH zapravo znači unitarnu, a time i islamsku državu, jer bi time bila dovedena u pitanje prava druga dva konstitutivna naroda.
Slično upozorenje Čović je izrekao i prošle sedmice u Briselu kada su on, Izetbegović i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić razgovarali s predsednikom Evropske narodne stranke (EPP) Džozefom Dolom.
Izetbegović, naime, smata da cilj Čovića, odnosno HDZ BiH nije teritorijalna podela BiH „iako se i time preti“, nego „podela izborne baze“.
„Zato je Dragan Čović krenuo u napad pred Dolom s tezom o ’radikalnoj bošnjačkoj desnici‘ i ’namerama stvaranja islamske države na tlu BiH‘. Naravno da tako nešto ne postoji, ali postoji radikalna hrvatska desnica i presudom Haškog tribunala utvrđeni udruženi zločinački poduhvat. Stoga, po njihovoj logici, vredi pokušati Izetbegovića i Bošnjake staviti u poziciju da se brane i pravdaju. Odgovorio sam da nisu Bošnjaci napravili udruženi zločinački pothvat, srušili Mostar i napravili konc-logore u Hercegovini, da nismo mi digli mesec i zvezdu nad Mostarom, već je podignut krst“, kazao je Izetbegović.
Komentarišući sporove oko izmena izbornog zakona BiH, Izetbegović je kazao da očekuje da će se u parlamentu BiH o tome razgovarati nakon što medijatori iz Evropske unije, SAD i Kancelarije visokog predstavnika (OHR) obave pojedinačne konsultacije s šefovima političkih stranaka i kada se odrede „obrisi“ mogućih rešenja.
„Pretpostavljam da će (medijatori) pokušati da kritikuju to rešenje prihvatljivo svima, ili potrebnoj većini pa će onda to biti eventualno usvojeno kao predlog te većine s kojim će se ići u parlamentarnu proceduru“, kazao je Izetbegović govoreći o mogućem izlasku iz sadašnje pat-pozicije.
U parlamentu BiH krajem januara oborena su dva suprotstavljena predloga izmena izbornog zakona, koje su u raspravu uputili HDZ, odnosno Stranka demokratske akcije (SDA).
Rok za izmene izbornog zakona ističe početkom maja, odnosno šest meseci pre izbora, za koje je najavljeno da će biti održni na svim nivoima u BiH 7. oktobra.
Tanjug
