Hrvati ne mogu da dobiju treći entitet u BiH bez konflikta i rata, poručio je bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović i javno upitao — ako oko 60 odsto Hrvata živi izmešano sa Bošnjacima u BiH, kuda bi izvukli tu liniju trećeg entiteta koju nisu uspeli 1993. sa HVO-om da izvuku. Izetbegović je istakao i da ne računaju da će Srebrenicu, Tomašicu, Brčko i druga mesta izdvojiti iz BiH.
Zašto Izetbegović bira baš ovakav način kad govori o trećem entitetu. Zašto se koristi ovakvom retorikom? Da li je politička priča o trećem entitetu, ovakvim izjavama definitivno završena?
Da li je rat uopšte i završen
„Ko o čemu, baba o uštipcima, Bakir o ratu. Ovo je postalo simptomatično. Malo-malo, pa Izetbegović evocira neki rat. Navodno, neće biti on taj koji ga započinje, ali simptomatično je to da je Bakir jedini od lidera u Bosni i Hercegovini, iz sva tri naroda, koji non-stop evocira reč rat“, kategoričan je Pavić.
Znači, ističe taj politikolog, njemu je rat u pameti i to uopšte nije čudno zato što on jeste još uvek u ratu.
„Izetbegović smatra da je Bosna i Hercegovina njegov ratni plen, kao i plen njegovog oca, njegove porodice na prvom mestu. I on tako nastupa. Izetbegović apsolutno ništa ne doprinosi da se normalizuje odnos između tri naroda u Bosni i Hercegovini“, napominje Pavić za Sputnjik.
Govoreći o Hrvatima, sugeriše Pavić, Izetbegović je mogao da upotrebi drugačiju terminologiju i da kaže da će o tome da razgovaraju ali da je pitanje da li će moći da se dogovore.
„I onda bi to bio neki normalan diskurs. Mogao je da ukaže na sve poteškoće, na nelogičnosti, pa čak možda i na nemogućnosti, ali nije morao da pomene reč ’rat‘. Međutim, pominjući reč ’rat‘, on daje signal drugim dvama narodima da ako ne bude po njegovom, odnosno po onome što on zastupa, može da se očekuje samo rat“, ukazuje Pavić.
Što se tiče Izetbegovićevih pretnji da niko neće Srebrenicu, Brčko, druge delove BiH moći da ponese iz BiH, prema Pavićevom mišljenju, može da se postavi pitanje — a sa kojim pravom je njegov otac izvukao Brčko, Srebrenicu, Trebinje, Banjaluku iz zajedničke države Jugoslavije.
„To su uradili na silu i narod Republike Srpske nije pitao za to uopšte, a narod Republike Srpske, rekao bih u to vreme možda čak i većinski narod, hteo je da ostane u zajedničkoj državi. Oni su između suvereniteta i rata, prema rečima njegovog oca, izabrali rat i nije ni čudo što je rat stalno u podsvesti Bakiru Izetbegoviću jer je to ono što on stvarno misli“, naglašava Pavić.
Do trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini ne može da dođe ukoliko se ne dogovore Bošnjaci i Hrvati, podvlači taj politikolog, i dodaje da bi Hrvati to hteli, ali je pitanje da li bi većinsko bošnjačko javno mnjenje to želelo.
„Nažalost, Hrvati su zarobljenici sopstvenog antisrpskog saveza koji su napravili sa Bošnjacima tokom rata, jer su zarobljeni u toj Federaciji na koju su sami pristali, tako da je to sad velika teškoća. S druge strane, Hrvatima je dosta toga da budu majorizovani unutar Federacije i ukoliko se ponovo bude napravila repriza Željka Komšića, gde praktično bošnjački glasovi izaberu hrvatskog člana predsedništva, može lako da se desi da Hrvati krenu u bojkot uopšte institucija Federacije i da jednostavno parališu Federaciju“, predviđa Pavić.
Federacija BiH, koja obuhvata većinu Hrvata i Bošnjaka, konstatuje za Sputnjik profesor iz Banjaluke Miloš Šolaja, ne funkcioniše, i to je zapravo uzrok zahteva za promenama u izbornom zakonu.
Retorika će biti nastavljena sve do izbora
„Tu su Bošnjaci u velikoj političkoj prednosti jer se pokazalo da oni mogu da izaberu hrvatskog člana Predsedništva, što je Hrvatima najveći problem. U stvari, nije toliko problem da li postoji entitet ili ne, koliko taj legitimitet koji hrvatski predstavnici mogu da ne dobiju ukoliko Bošnjaci izglasaju njihove predstavnike i zbog toga postoji taj zahtev da se menja izborni zakon i da se Hrvati direktno pitaju za svoje predstavnike i u Predsedništvu Bosne i Hercegovine i u Domu naroda“, sugeriše Šolaja za Sputnjik.
To što Izetbegović preti nekim konfliktom ili ga barem spominje, prema mišljenju profesora, ima mnogo više veze sa činjenicom da su ove godine u Bosni i Hercegovini izbori, a na njima upravo takva retorika daje najbolji rezultat.
„Izetbegović, koji ima sve lošiju poziciju, mada je veliko pitanje koliko lošu, naročito u urbanim sredinama gubi dosta podrške i na neki način pokušava da fokusira to svoje izborno telo na konflikt sa Hrvatima. Republika Srpska je entitet za sebe i tu Izetbegović nema nekih potreba da se obraća tako pretećim tonom. Iako spominje Srebrenicu, Tomašiću i tako dalje, sve su to područja koja su u Republici Srpskoj od početka, pa i danas, i verovatno će to i ostati, ali njemu je to potrebno da bi mogao nekako da animira to svoje izborno telo i da pokuša da vrati izborne pozicije“, rezonuje Šolaja.
Naime, podseća Šolaja, Izetbegović je u proteklih godinu dana imao nekoliko promašaja kad su u pitanju politike u Bosni i Hercegovini.
„Setimo se samo neuspele revizije tužbe međunarodnog suda pravde protiv Srbije, zatim nekoliko drugih pokušaja i očigledno je da mu je potrebna ovako žestoka retorika da bi mogao da vrati upravo ono što smatra da je izgubljeno. On trenutno gubi dosta u urbanom delu populacije, dok ovaj ruralni deo i dalje ostaje prilično za njega i verovatno će Bakir Izetbegović nastaviti tako žestoku retoriku sve do samih izbora“, zaključuje Šolaja.
