Biznis ombudsman Rusije Boris Titov sastao se u Londonu sa ruskim preduzetnicima protiv kojih se u domovini vode krivični postupci. Sastanku održanom 3. februara prisustvovalo je oko 40 biznismena. Nakon susreta, ruski ombudsman je podsetio predstavnike medija da su mnogi bogati Rusi otišli u London još devedesetih godina i odmah tamo kupovali imovinu, jer u Britaniji nije bilo potrebno da se prijavljuje poreklo prihoda iz inostranstva. Titov tvrdi da je spisak biznismena voljnih da se vrate u Rusiju dostavio ruskom rukovodstvu. Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će pismo Titova, kao i spisak onih ruskih biznismena koji žele da se vrate u domovinu, biti ozbiljno razmotreni ukoliko stignu, jer ih nadležne službe još nisu nisu dobile.
Titov, kao zastupnik ruskog predsednika, ističe je do sada okupio timove i otvorio brojne punktove u Velikoj Britaniji, SAD, Španiji, na Kipru i u Izraelu, gde su volonteri radili na slučajevima biznismena koji su bili spremni da sarađuju sa državom i eventualno se vrate zajedno sa svojim kapitalom u Rusiju. Međutim, eksperti su skeptični kad je reč o rezultatima i efektima sastanka Titova i odbeglih ruskih bogataša. Svoje sumnje u ovaj poduhvat ne krije ni direktor Instituta aktuelne ekonomije Nikita Isajev.
„Što se tiče susreta Titova sa odbeglim ruskim biznismenima, a ja bih rekao oligarsima u Londonu, to je, po mom mišljenju, čist populizam. Ne zaboravimo da Titov takođe planira da se kandiduje za predsednika RF. Teško da će mu ova akcija doneti neke veće političke poene. Nadam se čak da Centralna izborna komisija neće registrovati Titova kao predsedničkog kandidata za predstojeće izbore u martu. I uopšte, sumnjam da će se novac ikada vratiti u Rusiju, čak i ako bi sami biznismeni to hteli, jer je taj novac već u sistemu ekonomija drugih država, kao na primer SAD“, podvlači Isajev.
Dmitrij Peskov je dodao da je o pismu Titova administracija predsednika čula iz medija, a na pitanje da li će možda uslediti amnestija za one koji žele da vrate kapital a protiv njih je već podignuta optužnica, kratko i jasno odgovorio: „Ne“. Bilo kakav stav ovim povodom može biti formulisan samo uzimajući u obzir mišljenje organa reda, objasnio je Peskov.
Direktor Centra političkih studija Finansijskog univerziteta Pavel Salin u izjavi za Sputnjik objašnjava šta bi zapravo mogla biti suština ovih procesa koji se prestavljaju kao potencijalno korisni i značajni za obe strane — i ruske biznismene i rusku državu:
„Počinju ’tektonska pomeranja‘, pa u tom smislu i u odnosu na ruski kapital u inostranstvu. Da, deo bogataša želi da vrati svoj kapital u Rusiju, jer su objektivno uslovi u Britaniji postali lošiji. Iako pogoršavanje uslova za čuvanje bogatstva u Britaniji već neko vreme traje, ruski biznismeni su do sada ipak opstajali sa svojim kapitalom u tim i takvim uslovima. Međutim, deluje da se stvari menjaju obostrano i da Rusija postaje optimalna varijanta. Ali važno je naglasiti da vlasnici krupnog kapitala ne žele više nemo da sede i gledaju, već da aktivno učestvuju u formiranju pravila igre u samoj Rusiji.“
Prema navodima medija, među zainteresovanima za povratak pominju se mnogi istaknuti biznismeni koji imaju milione funti. Među njima su Georgij Trefilov, bivši suvlasnika holdinga „Marta“, Ilja Jurov, bivši vlasnik banke „Trast“, Roman Zelman, suvlasnik londonskih restorana iz lanca „Global kraftsmen grup“, kao i Anatolij Loktinov, bivši potpredsednik „Rosnjefta“.
