Pojedini eksperti takođe smatraju da nema mesta panici, jer će tržište u tom slučaju podržati domaći investitori, a strani igrači mogu da zaobiđu zabrane preko ofšorova, tako da ruska ekonomija i stabilnost ruske nacionalne valute neće biti ugrožene.
Zamenik ministra finansija Sergej Storčak je rekao da se Rusija oslanja na domaće investitore i domaće komercijalne banke i da ne vidi veliku pretnju u slučaju uvođenja tih mera.
Odluku o donošenju novih sankcija prema Rusiji, američke vlasti bi trebalo da donesu 2. februara. Još se ne zna na koga će se odnositi te zabrane, da li samo na američke ili i na evropske investitore.
Nije poznato ni sa koliko vrednosnih papira ruskog duga raspolažu američki građani, ali neki eksperti procenjuju da je udeo američkih investitora svega 10 do 15 odsto, što u ruskom budžetu i nije tako velika stavka.
Nominalni obim ruskih obveznica u vlasništvu nerezidenata 1. decembra 2017. godine, prema Centralnoj banci, iznosio je 2,183 biliona rubalja, što je 32,1 odsto od ukupnog obima (oko 7 biliona rubalja).
Amerikanci retko direktno ulažu u ruske obveznice zbog visoke stope poreza u SAD i teškoća u operativnoj kupovini. Zbog toga većina građana SAD obavlja takve investicije putem evropskih brokera u Londonu ili Cirihu.
Šefica Centralne banke Elvira Nabiulina takođe tvrdi da nametanje eventualnih ograničenja na javni dug Rusije neće imati veliki uticaj na rusku ekonomiju.
Kako je navela, Centralna banka Rusije je već sagledala taj rizik i moguća su dva scenarija. Prvi scenario je zabrana kupovine novih državnih dužničkih hartija, a drugi je zabrana posedovanja već izdatih. Obe odluke, kako je objasnila, mogu izazvati nestabilnost na tržištu državnog duga, ali to će biti kratkoročno i tržište će se brzo stabilizovati.
„Ne vidimo nikakve velike efekte na ekonomiju, ni na finansijsku stabilnost, niti na finansijski sektor“, dodala je ona.
Većina analitičara smatra da će američke vlasti najverovatnije nametnuti ograničenja na ulaganja međunarodnih investitora u nove obveznice bez potpune zabrane kupovine. Tada vlasnici neće prodavati svoje vrednosne hartije. U tom slučaju, kurs dolara može porasti do 2 rublje.
Takođe, eksperti navode da je ta ograničenja moguće lako zaobići, kupujući nove obveznice preko azijskih berzi ili kompanija, koje su registrovane u ofšoru.
Analitičar Aleksej Antonov, međutim, smatra da se ovde radi o „političkoj igri“ i da SAD neće uvesti te sankcije.
„Čini mi se da se talas histerije zbog te odluke Amerikanaca lagano stišava. Tim pre što objavljeni izveštaj ostavlja prostor za manevrisanje. Moje mišljenje je da je sve ovo politička igra i spekulacija, ali u slučaju da Amerikanci stvarno preduzmu taj korak to bi bio jak udarac na rublju i uopšte na tržište obveznicama u celini. To bi uticalo u najvećoj meri na bankarski sektor i kompanije bankarskog sektora. Prosto je nemoguće sagledati sve rizike, ne samo za Rusiju nego i za druge zemlje, pa i svet. Zato mislim da se Amerikanci neće odlučiti na taj korak“, kaže za Sputnjik Antonov.
Ekspert naglašava da, uprkos sankcijama, strani kapital pronalazi svoje puteve i kanale i stiže u Rusiju. Potražnja za ruskim obveznicama je velika, a azijski investitori ih aktivno kupuju. Takav potražnja odavno nije zabeležena. Analitičar navodi da je Rusija dostigla maksimum iz 2014. godine, odnosno nivo kakav je bio pre krimskih događaja.
„Sada ruskoj ekonomiji pomažu dva faktora — visoke cene nafte i velika potražnja na operacije ’keri trejd‘. To jest, ako se govori o negativnim scenarijima za Rusiju, to može da bude ili pad cena nafte ili krah tržišta obveznicama u Rusiji. Ali, kao što sam već rekao, mislim da su slabe šanse da Amerikanci uvedu te zabrane“, zaključio je Antonov.
