Nedostatak imena Albanije u Strategiji za pridruženje Zapadnog Balkana EU koju je iznela Evropska komisija danas u Strazburu, albanskom premijeru Ediju Rami dolila je so na već otvorenu ranu.
Mediji u Tirani koji su protiv Rame, a uz opoziciju, takav odnos EU prema Tirani kao da su jedva dočekali. Rivali vlasti već su poručili da bi Rama trebalo sam da podnese ostavku. Opozicija najavljuje nove proteste, ovoga puta još žešće nego one koje su održali 27. januara.
Ukoliko se politička situacija u Albaniji zaoštri, otvara se pitanje da će se ta kriza preneti i na region, posebno u delovima u kojima žive Albanci. Upućeni u političke prilike u Tirani kažu da je Albanija ponovo na velikom raskršću, i da je, osim što je u „raljama narko mafije“, situacija složenija, jer se probudio i „velikoalbanski“ nacionalizam, koji bi mogao da doda ulje na vatru.
Politikolog Nedžmedin Spahiju sa Kosova i Metohije, koji je svojevremeno predavao i na Univerzitetu u Tirani, smatra da je scenario „prelivanja mogućih nereda“ iz Albanije na region nemoguć. S druge strane, Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava, tu mogućnost ostavlja kao realnu.
Spahiju tvrdi da Rama, pre svega, nema nikakvu moć među Albancima u regionu, te samim tim nema ni ulogu lidera svojih sunarodnika koja mu se pripisuje.
„Pre svega, ne mislim da je Vlada Edija Rame u opasnosti, mada je imala krizu sa ministrima koji su povezani sa drogom. Ovaj novi problem (u vezi sa prijemom u EU) može ponovo da uzdrma vlast, ali ne mislim da će ona biti srušena“, kaže Spahiju.
Ozbiljniji nemiri u Albaniji, prema rečima našeg sagovornika, možda su i mogući, ali on ne misli da bi oni mogli da se raspu van granica Albanije. Iako Spahiju tvrdi da Rama nema uticaj u regionu kako se predstavlja, činjenica je da on nije nije mali, pre svega kada je reč o delu albanskih lidera u Makedoniji, ali i onima na Kosovu i Metohiji.
Upućeni u situaciju kažu da je lako moguće da se desi da neko iz regiona skoči Rami u pomoć. Jer za to bi imali interes oni kojima odgovara ideja „velike Albanije“ o kojoj je i Rama više puta govorio, doduše uvijeno u formu ulaska „pod kapu EU“.
„Drugim rečima, nije isključeno da se u Albaniju ubace faktori sa Kosova ili Makedonije, ako protesti opozicije postanu ozbiljni. Rama je zadužio i Albance na Kosovu i Albance u Makedoniji, tako da lako može da se desi ovu situaciju Rama okrene u svoju korist i da na ulice Tirane izvede ’svoju opoziciju‘.“
„S druge strane, moguće je i da se organizuju neki incidenti i na teritorijama na kojima žive Albanci“, kaže sagovornik Sputnjika iz bezbednosnih struktura, koji je želeo da ostane anonima.
Dejan Mirović podseća da se Albanija od sloma tokom devedesetih iz perioda Sali Beriše još nije do kraja oporavila. U tom smislu, Mirović kaže da nema neke velike razlike između pozicije Albanije i Kosova, jer i jedne i druge kontrolišu stranci. Na pitanje da li ono što se dešava u Albaniji može da izađe iz okvira te države, Mirović odgovara:
„To zavisi od stranaca. Ako stranci žele stabilnost biće tako i u Albaniji i u regionu. Edi Rama, po mom mišljenju, nije lider Albanaca u regionu, već je marioneta stranih sila, koja nije u stanju da obezbedi osnovnu stabilnost ni u svojoj državi.“
U svakom slučaju, Rama nema više podršku najveće albanske dijaspore, one iz Amerike, ali je ima od strane zvaničnog Vašingtona i Britanije. U tom kontekstu treba čitati i Ramino samopouzdanje da će ostati na vlasti, jer on i njegova Vlada povlače poteze koji u regionu odgovaraju ovim svetskim silama.
Tako se Tirana vrlo pozitivno oglasila po pitanju ideje da Grčka prizna Kosovo, ali isto tako je i „propustila da ponovo potpiše sporazum sa Atinom iz 1996. godine koji je istekao 31. januara, a koji reguliše pitanje Čamerije, oblasti u Grčkoj koju naseljavaju Albanci. Njemu se pripisuje i uspeh u Makedoniji, a ovaj sporazum sa Grčkom smatra se potezom koji je od Rame zahtevala Amerika kako bi lakše manipulisala Grčkom.
Rama ima nemale zasluge i za ubrzani prijem Crne Gore u NATO, što će mu se vratiti već kroz izbore na koje se sprema Crna Gora.