Počasni član Akademije nauka, akademik Kaplan Burović, svetski priznati albanolog, autor je 103 knjige, kao i poznate poeme „Bojana“, zbog koje je bio uhapšen 4. marta 1959. Zbog svojih stavova skoro 43 godine je proveo po albanskim zatvorima. Akademik Burović danas živi u Ženevi, a u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik govori o Albancima, njihovim današnjim i nekadašnjim aspiracijama i poreklu.
Da li je takozvana „Velika“, ili kako je danas nazivaju „prirodna Albanija“, mit ili stvarnost? Ako je to realna opcija, koliko je ona opasna po ostale narode u ovom regionu?
— Današnja Albanija, međunarodno priznata 1913. godine (Srbija ju je prva na svetu priznala!), jeste „Velika Albanija“ koju je albanska feudo-buržuazija nastojala da proširi i napravi od nje „Super e-e-eliku Albaniju“ i dalje to nastoji. U sastav te aktuelne i međunarodno priznate Albanije ušle su 1913. godine srpsko-crnogorske, makedonske, grčke i vlaške teritorije, koje čine njen veći deo. Skadar, koji nikada nije bio ni najobičniji grad Albanije, bio je za punih 1.000 godina glavni grad Crne Gore i Srbije, sve do dana turske okupacije, pa i crkveni i kulturni centar Srbo-Crnogoraca. Oblasti Gora, Peškopija, Golo Brdo, Pogradec i Prespa bile su Makedonija. Vorio Epir je i danas u većini nastanjen Grcima, posebno oblast zvana Dropul, koja je Grcima nastanjena sto odsto. Oblasti Korče i Berata bile su u većini nastanjene Vlasima, koji su najstariji stanovnici Balkana, stariji i od Grka. Grad Berat 1910. godine imao je 9.000 Vlaha i 3.000 Albanaca. Tokom Prvog svetskog rata Vlasi su Korču proglasili svojom, vlaškom republikom. Na kraju rata ih Francuzi izdaše. Streljali su do jednog sve rukovodioce te republike i predali grad sa okolinom Albancima.
Kad je Albanija priznata za nezavisnu državu, imala je svega oko 1.000.000 stanovnika, od kojih skoro polovina nisu bili Albanci. Osporavajući im i elementarna nacionalna prava, pa i pravo da izjave svoju nacionalnost, Albanci su vršili prisilnu albanizaciju bez presedana u istoriji čovečanstva i vrše je i dalje. Oni su stigli dotle da su i srpskog političkog emigranta odrali živog do deset puta uzastopno, tražeći mu da porekne srpsko-crnogorsku nacionalnost i državljanstvo. Pošto im se nije pokorio, izveli su ga pred sud i osudili na deset godina zatvora. Vidite dokumenta u mom delu „Enversionistički sudski procesi“, Ulcinj 2016. Indoktrinirani svojom falsifikovanom istorijom i muslimanskim fundamentalizmom, Albanci su postali najagresivniji elemenat na Balkanu. Od davnina su bili isukani mač turskih okupatora. Oni su sarađivali sa svim okupatorima Balkana protiv naroda Balkana, pa i protiv najudaljenijih, pa i protiv svog naroda i sarađuju sa njima i dalje. Oni su se borili i na jugu Arabijskog poluostrva, u Jemenu, za turskog sultana. Njihovi pukovi pod Hitlerovom zastavom borili su se u Parizu i u Moskvi protiv saveznika. U našim danima oni su se borili i nastavljaju da se bore i pod američkom zastavom u Avganistanu, Siriji, Bosni, pa i na Kosmetu. I u istoriju su ušli kao najamnici, pa im je i nacionalno ime „Arnaut“ poprimilo značenje „najamnika“ još od vremena turske okupacije. Kao muslimanski fanatici predstavljali su najveću opasnost za mir i ravnotežu Balkana i predstavljaju je i danas.
Da li Albanci, kako tvrde, zaista polažu pravo na delove Srbije, Crne Gore, Grčke, Makedonije?
— Oni tvrde da su autohtoni, genealoški sledbenici Ilira, pa i Pelazga. Bazirajući se na tome, smatraju (za sada) da je njihov sav Balkan. A sutra kad bi to uspeli da ostvare pretendovali bi i na celu Evropu. Svetski naučnici, najveći poznati albanolozi, pre više od jednog veka dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima dokazali su da Albanci nisu ni autohton narod, niti imaju i najmanju genealošku vezu sa Ilirima, ponajmanje sa Pelazgima. Kao primer spominjem vam akademike, albanologe svetskog renomea, prof. dr Gustava Vajganda, Vilelma Tomašeka, Hermana Hirta, Đulijana Bonfantea, Norberta Jokla, Konstantina Jirečeka, Hansa Kraha i dr. Nemajući kud od otkrivenih dokumenata, albanski istoričari-akademici priznali su da su oni iz posnih albanskih gora sišli u pitomu teritoriju Crne Gore, Srbije (Kosmet), Makedonije i Grčke, posle turske okupacije, pa silaze i dan-danas. Priznali su pismeno da su dijaspora. Njihov istoričar Hasan Kalješi priznaje da pre turske okupacije na Kosmetu nije bilo ni 4-5 odsto Albanaca. U mnogim studijama ja sam ovo dokazao dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima, a bazirajući se i na priznanjima albanskih akademika kao što su prof. dr Ećrem Čabej, Aleks Buda, Šaban Demiraj i dr.
Albanci sa Kosova i Metohije stvorili su, uz pomoć Zapada, drugu albansku državu na Balkanu. U Makedoniji, opet uz pomoć istih, dešava se nešto slično. U Crnoj Gori se govori o albanskoj autonomiji već godinama, jug Srbije traži takođe autonomiju… Da li je Zapad taj koji stvara ili želi da stvori „Veliku Albaniju“ i zašto im je taj projekt potreban?
— Država Kosovo je stvorena na srpskoj osvedočenoj i vekovnoj teritoriji, što znači da je bez temelja. Drugo, što je možda i važnije, ona nije albanska država, iako je Albanci tretiraju kao takvu, jer im se takva sviđa, pa bi je takvu i hteli. Koliko ja znam, u dokumentima o osnivanju države Kosovo piše da je to multietnička tvorevina. Sledstveno, ona je koliko albanska toliko i srpska, pa i crnogorska, i turska, i vlaška, i romska. Zakonski su sve ove nacionalnosti ravnopravne. Praktično — nisu. Ja sam svojevremeno istakao da su Albanci uzurpirali vlast ove države i ne da je tretiraju kao samo svoju, već je tretiraju i kao pokrajinu Albanije. Kosovo ima i svoju posebnu zastavu. Ja sam ovih dana prešao Kosmet uzduž i popreko i svojim očima video da se ta zastava retko gde viđa. Umesto nje, svuda se vijore albanske zastave, dok se srpska nigde ne vidi. Štaviše, na graničnom prelazu iz Kosova u Makedoniju, u Kačaničkoj klisuri, vijori se samo albanska zastava.
Pa i manifestacije na Kosmetu su isključivo albanske. Nacionalnosti Kosmeta trebale bi da protestuju i da traže skidanje albanskih zastava, pa i svoj ravnopravan udeo pokraj Albanaca u svim poslovima i manifestacijama. Širom Kosmeta se govori i piše da se oni spremaju da ovu oblast prisajedine Albaniji. Treba znati i istaći da se po osnivačkim dokumentima jasno naglašava da se država Kosovo ne može ujediniti sa Albanijom. Pa i kad bi ko od njih tražio to ujedinjenje, treba da im staviti na znanje da su oni samo jedan glas za ujedinjenje, dok su ostalih pet glasova protiv toga (Srbi, Crnogorci, Turci, Romi i Vlasi). Ono što su učinili na Kosmetu, Albanci se spremaju da učine i u Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj. Ako im se dozvoli, oni će to učiniti i sa Evropom! Ja sam dokazao i naglasio da su Albanci van granica Albanije — dijaspora, a ne narod, pa ni nacionalna manjina. Treba najhitnije primeniti na njih međunarodni zakon za dijaspore, da se po njemu tretiraju. Ako im budemo priznali prava, koja im kao dijaspori ne pripadaju, s njima ćemo imati posla ne samo mi, bivši Jugosloveni, već i svi drugi narodi Balkana, pa i Evrope. Ne zaboravite da oni afirmišu tezu da su izgradili i Vatikan, i Pariz, i London. Činjenica je da je Zapad stvorio državu Kosovo, ali ne zato što vole više Albance od Srba. Imperijalistički Zapad ne voli nikoga, ni samoga sebe. Oni su stvorili državu Kosovo u borbi protiv komunizma, za svoje račune i planove, za eksploataciju, za ovekovečenje izrabljivanja čoveka od čoveka. Zapad je upotrebio Albance Kosmeta i Albanije kao topovsko meso u toj borbi i upotrebiće ih opet, sve dok borba bude trajala. A kako se čini, približava joj se kraj. Ili ne vidite da se budi Istok i Zapad, da se armije naroda spremaju za napad?!
Priština namerava ponovo da aplicira za prijem u Unesko. Šta je albansko kulturno nasleđe na Kosmetu?
— Albanska istorija, pa i kultura, jako je oskudna i u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu gde nemaju nikakvih ni kulturnih ni istorijskih spomenika. Podzemlje Albanije govori grčki, latinski i srpski, ali ne i albanski. Upravo zato oni prisvajaju tuđu istoriju i tuđu kulturu. I nacionalni heroj Albanaca Skenderbeg nije Albanac. I nacionalni pesnik Naim Frašeri nije Albanac. Prvi je Srbin, a drugi je Vlah. Oni bi hteli da prisvoje i Boj na Kosovu i Miloša Obilića, pa i Stefana Nemanju, praveći se kao da ne znaju da su pod komandom njihovog Ljalja Šahina marširali pod turskom zastavom ne samo preko Kosova Polja i Gazimestana, već i preko Drine do Bosne. Makedonac Strio Spase, koji je mnogo doprineo albanskoj kulturi, rekao je da Albanci pretenduju na sve krajeve kuda su gazila kopita njihovih feudalaca. Oni prisvajaju i naše izdajnike i zločince kao što su bili Sinan-paša, koji je na Vračaru spalio mošti Svetoga Save; Osa Kuku, koji je spalio sebe u kuli Vranjina, jer od zločina koje je činio nad hrišćanskim Crnogorcima nije smeo da se preda. Srbo-Crnogorci su postavili temelje albanologije, albanskog pisma i jezika. Glavno književno delo u prozi albanskih Kosovaca i same Albanije napisao im je jedan Srbo-Crnogorac, koga su u znak zahvalnosti odrali živog.
Da li je nezavisno Kosovo presedan, kako se tvrdi, ili eksperiment?
— Nije ni presedan niti eksperiment. Nezavisno Kosovo je privremeni avanpost američkog imperijalizma. Čim se bude slomila kičma tom imperijalizmu, i država Kosovo će se survati kao zgrada od kartona, jer će Amerikanci povući svoje vojne baze pred kukama i motikama pobunjenih naroda.
Vidimo šta se u Makedoniji dešava. Šta bi se desilo kad bi se Makedonija podelila na dve jedinice — albansku i makedonsku?
— Do toga neće doći nikada, ako makedonski narod istupi pred albansku dijasporu sa međunarodnim zakonom o dijaspori. U suprotnom, kosovska tragedija se može ponoviti. Naglašavam: Srbi, Makedonci i Crnogorci treba da objasne svojim muslimanima da deklarisati se da si po nacionalnosti Srbin, Makedonac i Crnogorac ne znači da si hrišćanin. Oni će ostati isto toliko muslimani koliko su i do sada, jer Srbi, Makedonci i Crnogorci su isto toliko muslimani koliko i hrišćani. Sa druge strane, treba da znaju da ni Albanci nisu samo muslimani, već i hrišćani, jer oni, naši muslimani, misle da su Albanci samo muslimani, pa su se njima zato i priklonili. Na ovome treba da rade poglavito hodže. Treba da istaknemo da je najveći naš musliman Mehmed-paša Sokolović, turski veliki vezir, bio brat pećkog patrijarha, pa je i izvojevao kod sultana dozvolu da se otvori Pećka patrijaršija, za što su ga Srbi hrišćanske vere proglasili za „srpsku majku“. Naš je narod od pamtiveka govorio da je brat mio koje vere bio. Vladika Njegoš se pobratimio sa vezirom Ali-pašom Rizvanbegovićem, dok je pravoslavni arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski dr Amfilohije prošle godine dodelio najveću medalju SPC rođaka Ali-paši Rizvanbegoviću, ne praveći nikakvu razliku između hrišćana i muslimana Crne Gore.
Vi ste bili izloženi golgoti zbog svoje kritike titoizma i enverizma. Vreme je pokazalo da ste bili u pravu za mnoge stvari. Kakvo je vaše viđenje daljeg razvoja albanske ideje na Balkanu. Da li je Balkan u opasnosti, da li je deo Evrope na putu ka albanizaciji?
— Ako Albancima predočimo dokumenta i činjenice da oni nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli van njenih granica; da nisu ni Iliri, kamoli i Pelazgi; ako Albance ubedimo da prihvate naučnu istinu o svom poreklu, oni će postepeno revidirati stavove i povući se sa svojih ekstremno nacionalističkih, šovinističkih i rasističkih pozicija. Pritom treba da se preduzmu mere prema onim Albancima koji nisu Albanci, koji su naši, a prave nam se veći Albanci i od samih Albanaca. Kao što su oni prema nama nemilosrdni, i mi treba da im odgovorimo sličnim jezikom. Ne mislim da treba ponoviti novu istragu poturica. Nikako! Ali predočiti im da treba da biraju ili vraćanje svom narodu (ne i veri), ili da izaberu da budu tamo odakle su došli oni sa kojima su se ujedinili protiv svog naroda. Treba znati da jedan dobar deo Albanaca nisu Albanci i, kako rekoh, oni su gori i od samih Albanaca. Sa autentičnim Albancima treba da se sporazumemo na bazi međunarodnog zakona o dijaspori. Treba da im svim silama da tražimo poštovanje i primenu tog zakona. Ako se budu preduzele ove mere, mislim da ni Balkanu ne preti kakva opasnost od Albanaca. U suprotnom, ne samo Balkan, već i Evropa, ubrzo će biti ugrožena, jer se Albanci enormno množe, pa i milom i silom asimiluju druge.
