Planirano je da se saradnja naših i ruskih lekara nastavi.
Pedesetdevetogodišnja Beograđanka je prva Srpkinja koja je operisana u okviru razvoja partnerstva između Peterburškog kliničkog centra za onkologiju i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Operaciju je izveo zamenik glavnog onkologa Sankt Peterburga i glavni hirurg Peterburškog onkološkog dispanzera, profesor Mihail Hanevič.
On je prvi put pregledao pacijentkinju u jesen prošle godine u Beogradu. Slučaj je, kako navodi, bio izuzetno težak: pokušaj uklanjanja liposarkoma (malignog tumora masnog tkiva) retroperitonealnog prostora, 2009. godine, bio je neuspešan, a nakon toga usledio je recidiv, pa je pacijentkinja stigla u Peterburg sa tumorom teškim pet kilograma, koji je pritiskao jetru, stomak i pluća. Operacija je trajala više od pet sati, a kako ističe profesor Hanevič, umnogome je prošla uspešno zahvaljujući optimizmu pacijentkinje.
„Osoba koja ide na operaciju trebalo bi da ima veru u uspeh lečenja i u lekara, jer je to od velikog psihološkog značaja. U Srbiji i lekari i pacijenti imaju veliko poverenje u ruske stručnjake. Oni čvrsto veruju da su ruski hirurzi među najboljima u svetu“, rekao je Hanevič.
Konsultacije i sama operacija su za srpsku pacijentkinju bili besplatni.
„To je moj doprinos razvoju saradnje između naših zemalja“, dodao je hirurg.
Saradnja ruskih i srpskih onkologa počela je u martu prošle godine, tokom posete profesora Haneviča Beogradu.
Ruski lekar je u Srbiju došao na poziv direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radana Džodića, a primio ga je i tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
U Srbiji je dr Hanevič održao nekoliko predavanja u Institutu za onkologiju i radiologiju, govorio je na Onkološkoj nedelji, a takođe i na medicinskim fakultetima u Beogradu i Kragujevcu.
Saradnja sa Srbijom se nastavlja
Plan dva vrhunska stručnjaka, Mihaila Haneviča i Radana Džodića, jeste da u Peterburškom kliničkom centru za onkologiju organizuju stažiranje za srpske hirurge, a takođe i da razvijaju zajedničke programe za prevenciju i rano otkrivanje raka.
„U Rusiji je veoma efikasan program dijagnostike različitih vrsta tumora. Tako, na primer, u našoj zemlji radi lanac dobrotvornih medicinskih centara ’Bela ruža‘, gde žene mogu da prođu besplatan godišnji preventivni pregled. U Srbiji su takođe uspešni programi za prevenciju onkoloških bolesti. Danas je u Srbiji aktuelan problem raka štitne žlezde, posebno posle bombardovanja Jugoslavije osiromašenim uranijumom. Srbi imaju veliko iskustvo u dijagnostici raka štitne žlezde, a mi u Rusiji treba da vidimo kako to iskustvo da usvojimo. Međutim, uprkos činjenici da su u našim zemljama razvijene mnoge tehnologije za dijagnostiku, najveći problem je informisanje stanovništva o važnosti pravovremenog pregleda kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi“, naglasio je profesor Hanevič.
Čuveni ruski lekar i dalje će nastaviti konsultacije sa srpskim lekarima i pružaće savetodavnu pomoć našim lekarima, a obavljaće i operacije kod posebno teških pacijenata iz Srbije.
„Važno je da se saradnja između naših zemalja razvija ne samo u sferi politike, biznisa ili kulture, već i u oblasti medicine. Sa kolegama sam se dogovorio da pacijenti koji ne mogu da budu operisani u Srbiji budu poslati u Rusiju“, rekao je dr Hanevič.