„Nakon godina zanemarivanja Zapadnog Balkana i usled rastućeg uticaja Rusije i Kine u regionu, Evropska komisija spremna je da sutra obelodani plan prema kome bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu prve koje će se priključiti EU do 2025. godine“, naveo je Rojters.
Austrija, Češka, Estonija, Mađarska, Irska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka žele da na godišnjim samitima EU učestvuju i lideri zapadnobalkanske šestorke, ističe se u dokumentu.
Prema predlogu tih država, koji je predat Evropskoj komisiji krajem januara, traži se da ministri sa Zapadnog Balkana učestvuju na sastancima EU koji se tiču zaštite životne sredine, zdravstva, saobraćaja i spoljne politike.
Ukidanje troškova rominga za mobilne telefone za oko 18 miliona građana Zapadnog Balkana trebalo bi, takođe, da bude razmotreno, navedeno je u dokumentu.
To su mere koje ne koštaju, a imale bi ogroman politički uticaj i bile bi instrument povećanja imidža EU u regionu, ističe se u predlogu 12 zemalja Unije.
Zatraženo je da zvaničnici EU mnogo češće posećuju Zapadni Balkan, preneo je Rojters.
Nemačka, koja najviše u EU izdvaja sredstva za zemlje-kandidate, oprezna je što se tiče prijema zapadnobalkanske šestorke jer smatra da najpre treba da se obezbedi vladavina prava i da se iskoreni organizovani kriminal i korupcija, prenosi Rojters.
Nemačke diplomate strahuju da bi moglo doći do ponavljanja greške iz 2007. godine, kada su se Uniji priključile Rumunija i Bugarska, a mnogi zvaničnici EU veruju da su one ušle u Uniju pre nego što su bile spremne i dok su i dalje imale probleme sa korupcijom i oslabljenim pravosuđem.
Bugarska, koja predsedava Savetu EU do 30. juna, kao jedan od prioriteta vidi priključivanje svojih suseda Uniji, i biće domaćin samita EU u Sofiji, u maju.
I Velika Britanija, iako izlazi iz EU, podržava težnje zapadnobalkanske šestorke da se priključi EU i biće domaćin okupljanja članica EU i predstavnika Zapadnog Balkana u julu, navela je britanska agencija.