Ranije su za ovaj vojni avion već bili zainteresovani arapski šeici, kojima je bio potreban nadzvučni biznis džet. Iako na prvi pogled ideja može delovati krajnje egzotično, u istoriji avio-industrije veliki je broj je primera uspešne konverzije vojnih aviona u civilne, od kojih su mnogi postali legendarni modeli.
Prvi sovjetski reaktivni avion Tu-104 je nastao od bombardera Tu-16. Istina, konture Tu-16 su se teško nazirale na novom avionu. Tu-104 je od Tu-16 bio duži za 4 metra, a prečnik trupa je bio produžen za 3,5 metra. Sudbina Tu-104 nije baš bila ružičasta — ušao u istoriju kao model koji je imao najviše nesreća. Na civilnim letovima Tu-104 je bio u upotrebi do 1979. godine.
Bombarderi su, očigledno, i ranije bili interesantni u razvoju sovjetske i ruske civilne avijacije. Interesantno je da se Tu-160, odnosno „Beli labud“, i ranije delimično koristio za potrebe građanske avijacije. Motori koji su konstruisani za „Belog labuda“ NK-32 su tokom devedesetih godina bili korišćeni na avionima Tu-144LL, koji su bili svojevrsna leteća laboratorija. U okviru zajedničkog rusko-američkog projekta ispitivanja letenja, ova laboratorija je obavila više od 20 letova. Ovde bi trebalo pomenuti da je u tehničkom delu realizacija projekta civilne verzije bombardera Tu-160 izvodljivija, dok se tržišna perspektiva novog aviona još uvek razmatra.
„Predstavnici ’Tupoljeva‘ su i ranije govorili da su šeici pokazivali želju da kupe Tu-160, ali da su, pošto imaju mnogo novca, navikli da imaju i mnoge hirove“, izjavio je za Sputnjik Oleg Pantelejev, rukovodilac agencije „Avija port“.
Naš sagovornik je dodao da je zato još uvek pod znakom pitanja ekonomska isplativost ovog rešenja.
„Upotreba konstrukcije sa kolosalnom poletnom masom za prevoz tako malog broja ljudi, to je kao da iz topa gađate vrapce. Osim toga, brzina krstarenja koja je predviđena za ovaj avion nije tolika da bi zaista drastično moglo da se uštedi vreme letenja. Nadzvučni režim letenja vojnog bombardera Tu-160 osmišljen je kako bi se izbegao PVO neprijatelja, ne da bi bilo moguće leteti zaista daleko“.
Prema mišljenju većine eksperata, najverovatnije će se sve završiti na proizvodnji nekoliko civilnih aviona na osnovu konkretnih porudžbina, jer let ovakvim avionom mogu sebi da priušte samo veoma bogati klijenti. Sa druge strane, kao što je predsednik Putin pomenuo tokom susreta sa radnicima fabrike aviona, među ovim bogatim klijentima mogu da budu i velike ruske kompanije.
„Danas je na transatlantskim letovima velika potražnja za mestima u prvoj klasi i u biznis džetovima. Ne sme se zaboraviti da se svojevremeno za ’Konkord‘, bez obzira na cenu karte, uvek tražilo mesto više. Zato se i dalje u svetu radi na konstrukciji novih nadzvučnih aviona“, objašnjava Pantelejev.
Najdalje su u ovom smislu otišli Amerikanci, koji su za 2023. godinu najavili prvi let aviona „Erion AS2“. Prema najavama, ovo „čedo“ kompanija „Erion korporejšen“ i „Lokid Martin“ moći će da prevozi do 12 putnika, a njegova maksimalna brzina biće 1.800 kilometara na sat. Zato nije isključeno da bi konstruisanje novog civilnog aviona na osnovu postojećeg bombardera Tu-160 u prvom redu bila mogućnost za rusku avio-industriju da se dobro pozicionira u vrlo perspektivnoj tržišnoj niši nadzvučnih aviona.
