SAD su u avgustu usvojile Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima posredstvom sankcija, prema kojem su državni sekretar, ministar finansija i direktor nacionalne obaveštajne službe bili dužni da do kraja januara Kongresu SAD dostave spisak lica blisko povezanih s ruskim vlastima, kao i da procene mogućnost uvođenja sankcija protiv njih.
Dokument, takođe, podrazumeva da se u roku od pola godine od njegovog usvajanja Kongres SAD pripremi za razmatranje mogućnosti proširenja ograničavajućih mera na državni dug Rusije.
Ministarstvo finansija SAD je u noći tokom 30. januara objavio „Kremaljski spisak“, na koji je uključio gotovo celokupno rukovodstvo Rusije i najistaknutije ruske biznismene — ukupno 210 ljudi.
U utorak je ministar finansija SAD Stiven Mnučin izjavio da će nove sankcije protiv Rusije biti uvedene uskoro i da je Vašington već počeo da ih priprema. Međutim, Ministarstvo finansija SAD je upozorilo da bi potencijalno uvođenje sankcija usmerenih na ruski državni dug negativno uticalo ne samo na rusku ekonomiju, nego i na svetsko tržište, te da bi od tih mera štetu imali i američki investitori.
Rat ogledala
Šostak je naveo da Ministarstvo finansija SAD ranije nije ukazivalo na rizike od simetričnih mera usmerenih na američke hartije od vrednosti.
„Rusija može da odgovori na dva načina, ako se njen državni dug nađe pod sankcijama: da zabrani Amerikancima da kupuju njene hartije od vrednosti, kao i da objavi da istupa iz američkog državnog duga. Ta objava mogla bi da izazove samo kratkoročnu nestabilnost na tržištu pošto će se za te hartije naći kupci. Ne verujem da će ruske vlasti to preduzeti“, rekao je Šostak.
Prema podacima od kraja novembra, Rusija je držala američke obveznice u ukupnoj vrednosti od 106 milijardi dolara i zauzimala 15. mesto među investitorima. Poređenja radi, najveći kupac američkih trezorskih hartija od vrednosti je Kina, u kojoj je akumulirano 1,177 triliona dolara američkog državnog duga iz zajedničkog obima hartija od 6,3 triliona dolara.
Povod za liberalizaciju
„Druga varijanta, koja je, čini mi se, najpogodnija, jeste dalja liberalizacija ruskog tržišta, po uzoru na Indiju i Kinu koje su bile u sličnoj situaciji“, ukazuje Šostak.
Kina je bila pod sankcijama nakon ustanka na Trgu Tjenamen 1989. godine, a Indija zbog svog nuklearnog programa. Na sankcije su odgovorile liberalizacijom tržišta i izvoza.
„Sada govorimo o drugoj i trećoj ekonomiji sveta. Na taj način su te zemlje uspele da okrenu ograničavajuće mere u svoju korist“, naglasio je ekspert.
On je dodao da je Ministarstvo finansija SAD samo upozorilo na rizike od sankcija prema državnom dugu Rusije, ali da nije utvrdilo da li treba preduzimati te mere.