Nominaciju su podneli predsedavajući Helsinške komisije američkog Kongresa, senator iz Misisipija Rodžer Viker i najviše rangirani demokratski član Odbora za spoljnopolitičke odnose Predstavničkog doma, kongresmen iz Njujorka Eliot Engel.
Kako se navodi u saopštenju koje je objavila Helsinška komisija, Nataša Kandić osnovala je Fond za humanitarno pravo u Beogradu 1992. godine kako bi dokumentovala teška kršenja ljudskih prava počinjena za vreme sukoba tokom raspada bivše Jugoslavije.
„Više od 25 godina kasnije, Fond za humanitarno pravo nastavlja da se bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i suprotstavlja ekstremnom nacionalizmu i etničkim tenzijama koje i dalje tinjaju na Zapadnom Balkanu“, piše u saopštenju.
U obrazloženju nominacije predsedavajućeg Vikera i kongresmena Engela, između ostalog se kaže da je detaljna dokumentacija FHP o tim zločinima postala ključna za izvršenje pravde, kako u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, koji je okončao rad krajem 2017. godine, tako i u nacionalnim sudovima za ratne zločine u zemljama regiona.
„Glavni počinioci zločina, uključujući političke i vojne lidere, prvi put od Drugog svetskog rata pozvani su na odgovornost na međunarodnom nivou. Preživelim žrtvama i traumatizovanim zajednicama u kojima su živeli pružena je šansa da ponovo izgrade svoj život. Zemlje regiona podstaknute su da se pridržavaju vladavine zakona i prihvate nasleđe strašne prošlosti“, ističe se u saopštenju Helsinške komisije.
Kongresmeni navode da je Fond nastavio svoj rad „u sredini neprijateljski nastrojenoj prema borcima za ljudska prava“, kao i da u Srbiji „suviše ljudi pokušava da negira stravične zločine ili ih opravdava satanizujući žrtve“.
.@HelsinkiComm chair @SenatorWicker and @RepEliotEngel, Ranking Member @HFACDemocrats, nominate @natasakandic and @FHPHLC for 2018 #NobelPeacePrize https://t.co/OWHEXtUlGt @NobelPrize #humanrights
— Helsinki Commission (@HelsinkiComm) 31. januar 2018.
„…A još veći broj je ćutao dok se etničko čišćenje nesmetano odvijalo. Nasuprot tome, sa Natašom Kandić na čelu, FHP se javno oglašavao protiv činova agresije, izveštavao o počinjenim zločinima i odbacivao mržnju na kojoj su bili zasnovani. Iako je to nemoguće izmeriti, uvereni smo da su napori Fonda odvratili neka dodatana kršenja ljudskih prava“, ističu senator Viker i kongresmen Engel.
Kongresmeni navode da je Nataša Kandić danas inspiracija novoj generaciji „posvećenih mladih profesionalaca koji vode FHP“, kao i da „nema osobe niti organizacije dostojnije Nobelove nagrade za mir“ i da bi odlazak nagrade u njihove ruke doprineo miru i pomirenju u regionu, ali i drugim delovima sveta.
Rok za podnošenje kandidatura za Nobelove nagrade istekao je 31. januara u ponoć.
Kandidate mogu da predlažu članovi nacionalnih skupština i vlada suverenih država, članovi Međunarodnog suda pravde u Hagu, univerzitetski profesori, dobitnici ranijih Nobelovih nagrada za mir i članovi upravnih odbora organizacija koje su dobile nagradu kao i sadašnji i bivši članovi Norveškog Nobelovog komiteta.
Izvor: B92
