Kako je saopšteno iz kancelarije Savjeta Evrope, pored Crne Gore, najviše predstavki Strazburu stiže iz Rumunije, Turske, Bosne i Hercegovine i Moldavije.
„Iz Crne Gore u 2017. godini Evropskom sudu upućeno je 138 predstavki, što je 16 odsto manje u odnosu na 2016. godinu, kada je doneto 165. Sud je 154 predstavke iz Crne Gore u 2017. proglasio neprihvatljivim, 13 je dostavljeno Vladi i o njima se čekaju informacije, a doneto je 16 presuda. To je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu“, navodi se u saopštenju.
Činjenicu da se Crna Gora po broju predstavki Sudu u Strazburu već godinama nalazi u samom evropskom vrhu, mnogi tumače kao veoma zabrinjavajuću, naročito sa aspekta povjerenja građana u rad državnih mehanizama — prije svega sudova, ali i kao indikator da Crnogorci ne uspijevaju da na kvalitetan način ostvare svoja prava pred domaćim institucijama.
U prilog tome ide i činjenica da je sud za ljudska prava u Strazburu dosad donio 37 presuda kojima je utvrđeno da je Crna Gora prekršila makar jedno od prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zbog čega je oštećenim građanima država isplatila 1.139.733 evra.
Takođe, činjenica da je poslednjih godina dosta presuda doneseno protiv Crne Gore, očigledno je za mnoge bila podstrek da tuže državu, dok je istovremeno takođe i veliki broj predstavki odbijen, najčešće iz razloga što mnogi ne umiju da kvalitetno sastave tužbe, pa one često bivaju odbačene.
Advokat Sergej Sekulović za Sputnjik kaže da činjenica da se građani Crne Gore u ogromnoj mjeri žale sudu za ljudska prava u Strazburu, u prvom redu govori o tome da oni imaju povjerenja u rad Evropskog suda, odnosno „da se taj sud nametnuo kao autoritativno tijelo“, ali skreće pažnju da se sa druge strane mora uzeti u obzir i broj odbijenih žalbi.
„Radi potpune analize, potrebno je vidjeti i procenat usvojenih predstavki pred ovim sudom. U svakom slučaju, nesporno je da građani u nemalom broju nemaju povjerenje u rad sudova, i tu se moraju praviti iskoraci jer bez povjerenja javnosti u pravosuđe nema ozbiljne države“, naglašava Sekulović.
Da crnogorski građani imaju određenu dozu nepovjerenja kada je u pitanju pravosudni sistem Crne Gore govori i nedavno istraživanje „Centra za monitoring i istraživanje“ (CEMI), koje je pokazalo da samo polovina građana ima povjerenja u sudstvo Crne Gore, dok kao najveći problem u radu sudova ispitanici izdvajaju „uticaj politike“.
Tako je na pitanje da li imaju povjerenje u pravosudni sistem Crne Gore oko 47,8 odsto ispitanika navelo da ima povjerenja, dok oko 69 odsto crnogorskih građana smatra da sudovi nisu dovoljno efikasni, pri čemu samo 8,7 odsto smatra da postupci traju koliko treba.
Komentarišući za Sputnjik činjenicu da je Crna Gora godinama među vodećim zemljama po broju tužbi Evropskom sudu u odnosu na broj stanovnika, bivši ministar pravde u Vladi Crne Gore Dragan Šoć ocjenjuje da zvanični podaci jasno ukazuju da „ljudi u Crnoj Gori nemaju povjerenja u crnogorske pravne institucije“, ali, kako kaže, ovaj fenomen takođe ima veze i sa mentalitetom crnogorskih građana koji su, smatra on, veoma skloni „istjerivanju pravde“.
„Sam po sebi broj podignutih tužbi ne mora da znači i nekvalitetan rad sudova Crne Gore. Prosto to nije relevantan podatak, a relevantan podatak bi bio kada bi neko iznio statistiku koliko je od tih tužbi usvojeno. To bi već bio podatak koji bi govorio nešto o kvalitetu rada crnogorskih sudova, ali taj podatak takođe govori i o mentalitetu našeg naroda koji voli da, što se kaže, istjeruje pravdu do krajnjih mogućih granica, tako da i to treba uzeti u obzir kada se kvalifikuje i ocjenjuje broj podnijetih tužbi srazmjerno broju stanovnika“, jasan je Šoć.
Podsjetimo da je Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u 2017. godini podneseno ukupno 63.350 predstavki, što čini povećanje od 19 odsto u odnosu na 2016. godinu. Kako su naveli iz Strazbura, do povećanja je u najvećoj mjeri došlo zbog rasta broja predstavki koje dolaze iz Turske.
