Jasno je zašto je osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab na najveću globalističku svetsku žurku pozvao trenutno najvećeg protivnika globalizma, a predsednik SAD to svakako jeste. Zašto bi se odrekao takvog VIP učesnika koji samo može da podigne rejting skupu koji je od prvog održanog 1971. godine izrastao u mesto susreta najvećih svetskih političkih i ekonomskih moćnika.
Ali zašto je najveći zagovornik protekcionizma, Donald Tramp, ipak došao u Davos, neko bi rekao „mečki na rupu“?
Samo pre nekoliko dana Tramp je uveo visoke carine na uvoz veš-mašina i solarnih ploča, želeći da podstakne domaće proizvođače, ostajući veran merama protekcionizma, pa čak i nauštrb poznate firme iz Južne Koreje, velikog američkog saveznika.
A potom je došao u Davos pošto je prethodnog dana sa iste govornice zasut optužbama zbog protekcionističkih mera, jer slobodno tržište nema alternative svetu ako misli da ide napred.
Odgovorio je Tramp, poručivši da nema ništa protiv ostatka sveta i pozvao na fer i recipročnu trgovinu koja će biti od koristi Americi otvorenoj za ulaganja i svim drugim državama.
Kritičan prema međunarodnim trgovinskim sporazumima, „posvećen slobodi tržišta, ali pod pravednim i fer uslovima“, na kraju se zauzeo za „viziju slobodnih nacija koje sarađuju u zajedničkom cilju“. Naravno, sa „Amerikom na prvom mestu“, njegovog čuvenog slogana zbog koga je toliko puta bio prozivan od globalista.
A taj slogan, izgovoren ili ne, u Americi je uvek važio, pa i pre globalizma i za njegovo vreme. Uvek je kreirala i nametala svetu model prema svojim potrebama, pa i onaj globalistički, koji je u godinama ekonomske krize i sa vrtoglavim privrednim rastom pre svega Kine i drugih azijskih država počeo da joj se obija o glavu kao bumerang.
Godina prestrojavanja dolaskom Trampa na vlast, koja je protekcionističkim merama donela oporavak američkoj privredi, 2,4 miliona novih radnih mesta i nezaposlenost na najnižem nivou, za predsednika SAD je očigledno bila dovoljan adut da se sam protiv svih pojavi u Davosu. Da kaže kako neće raditi na štetu Amerike i pokaže da zemlja na čijem je čelu i dalje može ono što hoće.
Kritičari njegovih protekcionističkih mera su se na njih obrušili prvih dana foruma dok je Tramp bio odsutan, a neki bitni, poput Angele Merkel, Davos su napustili pre njegovog dolaska.
Mada su mnogi najavljivali da će demonstrativno napustiti salu kada započne govor, sala je, navode izveštači, bila dupke puna. Oponenti se nisu javili. Veliki brat, pogotovo u slučaju EU, očigledno je i dalje veliki.
Da se Davos 2018. Trampu učini „veoma uspešnim“, kako je to ocenio i pre obraćanja, „potrudio“ se i kineski predsednik.
Si Đinping, koji je prošle godine u Davosu poneo krunu lidera globalizma, po oceni dobrih poznavalaca, izbegao je ovogodišnji skup upravo da ne bi došlo do neprijatnog sučeljavanja. Analitičari smatraju da je prepustio Trampu da svetu predstavi svoje planove i viziju, smatrajući da će upravo to najbolje potvrditi dominantnost kineskog privrednog modela.
A i nije u kineskoj prirodi da privlači nepoželjnu pažnju sveta tako što bi se lideri dve najjače svetske ekonomije konfrontirali. Kina, čijoj je ekonomiji svet već gotovo tesan, ima suptilnije metode. Jedna od njih je svakako i upozorenje da je Kina najveći strani kupac američkih obveznica, odnosno duga SAD. Po oceni Blumberga, reč je o sumi od 1,2 biliona dolara.
Analitičari su ocenili da je Kina time pokazala ko je „glavni američki bankar“ i sa najvećim deviznim rezervama na svetu od tri biliona dolara, poručila SAD da ima „keca u rukavu“ za sporove na relaciji Peking–Vašington.
