U Davosu ipak nešto novo. Pao sneg, zatrpao breg i promenio mizanscen dobro poznate predstave koja se u idiličnom seocetu u švajcarskim Alpima održava svakog januara, još od 1971. godine. Ovoga puta će, naime, izostati poznate slike protesta levičarskih grupa koje se svake godine potrude da pomute trenutke okupljanja najbogatijih i najuticajnijih na svetu.
Verovali ili ne, „zbog ogromne količine novog snega i ekstremnog manjka prostora, neće biti dozvoljeno održavanje protesta u narednim danima“, saopštile su vlasti Davosa.
Treba i njih razumeti. Ko još da brine o levičarima kada je švajcarska armija rasporedila 4.377 vojnika u Davosu i okolini, kako bi osigurala bezbednost svetskih lidera i šefova najjačih kompanija i finansijskih institucija. Gotovo dva vojnika po učesniku.
Ali u Davosu nema odmora dok traje obnova, jer treba „poboljšati stanje u svetu“. Pod tim sloganom kao misijom je prvi put održana konferencija zabrinutih ekonomista za budućnost planete.
I ništa se od tada nije promenilo osim što je konferencija, koju je pokrenuo nemački ekonomista i osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab, izrasla u veliku žurku svetskih moćnika, koja svakog januara na nekoliko dana okupi više od 2.000 pripadnika svetske elite iz oblasti finansija, politike, javnih poslova, pa i onih koji pripadaju selebriti zajednici mekog srca, takozvanih humanitaraca. I svi su i dalje zabrinuti zbog stanja u svetu, ali ni posle 47 godina rešenje nikako da nađu.
Ove godine će to pokušati gotovo u najjačem sastavu, pojačani, kako se očekuje, predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji bi trebalo da održi završni govor. Hoće li on, uz asistenciju Emanuela Makrona, Angele Merkel, Tereze Mej, Džastina Trudoa, Benjamina Netanijahua, Narendre Modija… koji će se naći među 2.500 učesnika, odnosno 70 šefova država i vlada, uspeti da odgovore na temu ovogodišnjeg 48. foruma — „Izgradnja zajedničke budućnosti u podeljenom svetu“? Teško.
Prošle godine je skup otvorio kineski predsednik Si Đinping, lider druge svetske ekonomije, koji je proglašen i novim liderom globalizma. Ovoga puta to je učinio premijer Indije Narendra Modi. Prvi put jedan indijski premijer boravi u Davosu od 1997. godine i pripala mu je dužnost da svojim govorom otvori skup. Ništa čudno pošto će Indija, koja je i sada u svetskom vrhu po rastu BDP-a, prema oceni priznatih svetskih konsultantskih kuća za deset godina sustići američku ekonomiju, a do sredine veka je i prestići i uz Kinu biti svetski ekonomski lider.
Modi se, dakako, kao sledbenik globalizma založio za „kuću otvorenih prozora kroz koju će prolaziti vetrovi kultura svih zemalja“. U prevodu: za kapital bez granica koji ide tamo gde može da se oplodi.
A da se kapital, posle godina krize, vratio na utabane staze rasta jasno je iz činjenice da je, prema nekim procenama, skup u Davosu ove godine „težak“ skoro pa hiljadu milijardi dolara. Toliko je, naime, procenjeno bogatstvo njegovih učesnika.
Kao i svake godine uoči zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, „Oksfam“, međunarodna mreža nevladinih organizacija sa sedištem u Britaniji, objavila je zapanjujuće podatke. Kada pomislite da gori ne mogu biti, „Oksfam“ vas pred svaki novi Davos uveri u suprotno, odnosno da su bogati opet sve bogatiji, a siromašni još siromašniji.
„Na kraju prošle godine jedan odsto najbogatijih ljudi na svetu posedovao je 82 odsto svetskog bogatstva. Polovina čovečanstva, odnosno 3,7 milijardi ljudi, nije dobila ništa — nula odsto od tog novog bogatstva. Sve je gore. Bogatstvo milijardera raste šest puta brže od plata običnih ljudi“, saopštio je „Oksfam“.
U 2017. godini bogataške elite zaradile su, kako je precizirano, vrtoglave 762 milijarde dolara. „Oksfam“ procenjuje da je to dovoljno da se reši problem ekstremnog siromaštva u svetu ne jednom, nego čak sedam puta. Razloge za veliku nejednakost u raspodeli bogatstva „Oksfam“ vidi u uticaju kompanija na politiku, eroziji radničkih prava i izbegavanju plaćanja poreza.
„Ovde sam (u Davosu) kako bih rekla velikim kompanijama i političarima da takav jaz nije prirodan, da su ga uzrokovali njihovi potezi i njihove politike i da ga upravo oni mogu zaustaviti“, izjavila je izvršna direktorka „Oksfama“ Vini Bjanima.
Prošle godine broj milijardera je povećan najviše u istoriji, a nejednakost je, po ko zna koji put, jedna od glavnih tema Davosa.
Zato se s pravom postavlja pitanje šta to Davos može da donese. Kada se samo od 2010. godine do danas pogledaju teme zasedanja, od „Poboljšanja stanja sveta“, preko „Preoblikovanja sveta“ i „Novog globalnog konteksta“, sa akcentom na smanjenje nezaposlenosti i jaza između bogatih i siromašnih, do prošlogodišnjeg „Odgovornog liderstva“, gde je u fokusu bila nejednakost u svetu, reklo bi se da su se džabe sastajali. Rešenje za probleme nisu našli. Mada je pravo pitanje i da li su ga u stvari i tražili, odnosno, da li je Davos, zapravo, mesto gde će najbogatiji tražiti formulu kako da to i ostanu, ili po mogućstvu postanu još bogatiji.
Ili, kako su to ocenili kritičari Davosa, on predstavlja neku vrstu zavere elite protiv svetske nemoći.
A elite ništa ne prepuštaju slučaju. Zato je počasno mesto za govornicom ove i prošle godine pripalo liderima novih svetskih ekonomskih sila, Kini i Indiji.
