„U Makedoniji se dešava više stvari odjednom. Imate ’tiransku platformu‘ sa jedne strane, sa druge strane imate dogovor sa Bugarskom, koji na neki način otvara stare rane u vezi sa uticajem bugarske egzarhije, a sa treće strane promenu imena koja u sebi nosi promenu identiteta“, ocenjuje Stoilković.
On je ukazao da su svi ti procesi neizvesni, i po svojoj suštini i po svojoj sadržini, procenivši da je od ove tri stvari najizvesnija realizacije „tiranske platforme“.
„Za sve ostalo što se događa u Makedoniji potrebno je puno vremena, nerava i strpljenja da bi se ostvarilo“, kaže Stoilković.
„Tiranska platforma“ je dokument o zajedničkoj postizbornoj koaliciji albanskih političkih stranaka u Makedoniji.
Tim dokumentom, potpisanim u Tirani 7. januara 2017, albanske stranke u Makedoniji usaglasile su se oko nekoliko političkih ciljeva, među kojima su „upotreba albanskog jezika na svim nivoima vlasti“, rasprava o državnim simbolima da bi odrazili „društvenu multietničnost i etničku ravnopravnost“, kao i usvajanje rezolucije u parlamentu kojom se „osuđuje genocid nad albanskim narodom u Makedoniji u periodu 1912-1956. godine“.
A u Skoplju se večeras održava sastanak državnog i političkog vrha Makedonije koji razmatra početni predlog Metjua Nimeca, posrednika UN u pregovorima oko novog imena države.
Na sastanku učestvuju predsednik Đorđe Ivanov, premijer Zoran Zaev, ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov, vicepremijer zadužen za evropska pitanja Bujar Osmani, ministarka odbrane Radmila Šekerinska, predsednik najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, i predsednik Demokratske unije za integracije, manje članice vladajuće koalicije, Ali Ahmeti.
Tanjug
