Jasenovac je jedan od, nažalost, najvećih koncentracionih logora iz perioda Drugog svetskog rata, podsetio je Dačić.
Isto tako, kazao je, kao što srpski narod ima dovoljno smelosti, hrabrosti i morala da sagleda svoje greške u prošlosti, da kazni, uhapsi i osudi one koji su vršili zločine nad drugim narodima, i svi drugi narodi imaju obavezu da ne rehabilituju zločince.
„Isto kao što Plenković odlazi u Jerusalim da se pokloni senima u Jad Vašemu, očekujemo da to uradi u Hrvatskoj i samom Jasenovcu, i da jasno definiše i kaže ko su žrtve. Da li je to 50, 100 ili 700.000. Da je jedan čovek ubijen zato što je Jevrejin ili Srbin, to je bruka za čovečanstvo“, poručio je Dačić.
Žrtve koje su pale ne smeju biti uzaludne, kazao je Dačić na otvaranju izložbe i poručio da je vreme da Ujedinjene nacije o ovome čuju, vide i saznaju, zato što je istina o tome dugo skrivana.
Dačić je rekao da Holokaust i genocid nemaju granice i da ne poznaju nikakve prepreke.
„Mi smo i ovde, prilikom organizacije, imali protivljenje jedne zemlje koja je govorila da manipulišemo brojkama i činjenicama. Nema nikakvih manipulacija, ovde su istorijske činjenice, imena i prezimena, izjave preživelih“, naveo je Dačić.
Poručio je da Srbija nikoga ne optužuje osim zločinaca i onih koji brane te zločince, jer to je osnova da se ovako nešto ponovi u budućnosti.
„Mi ovde nismo došli da se svađamo, ali naš narod je pretrpeo najveće žrtve tokom Drugog svetskog rata. Mi imamo obavezu da se toga sećamo. Zbog toga smo mi ovde, a zbog toga su formirane UN, da se fašizam više ne ponovi i mi čvrsto stojimo u tom uverenju“, istakao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otvorio je u Ujedinjenim nacijama izložbu „Jasenovac — pravo na nezaborav“, poručujući da se strahote u Jasenovcu ne smeju zaboraviti i da on mora ostati jedan od najznačajnijih simbola stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija, simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja.
Dačić je istakao da cilj izložbe zato nije samo da upozna međunarodnu javnost sa jednim malo poznatim poglavljem Drugog svetskog rata, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ideologije i političke prakse koje su dovele do takvih strahota.
„Deo takvih nastojanja su i nenaučne reinterpretacije događaja i procesa iz perioda Drugog svetskog rata koje postaju deo javnog govora i opravdavaju zločine. Naša dužnost je da se protiv toga borimo, jer zaborav zločina je novi zločin i poziv da se on ponovi“, istakao je Dačić otvarajući izložbu.
Izložba je otvorena u okviru obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, 27. januara, koji su proglasile Ujedinjene nacije u znak sećanja na dan oslobođenja Aušvica.
Dačić je dodao da je Jasenovac bio najveći logor u Evropi kojim nisu upravljali nacisti, već su njim upravljale hrvatske ustaše, kako je rekao, možda najneobičniji desničarski ekstremisti Evrope.
„Osim Jevreja i Roma, hteli su da istrebe i sve Srbe u svojoj državi, kao i Hrvate i muslimane antifašiste. Srbima je bio zabranjen život u nekim delovima hrvatskih gradova, kao i Jevrejima“, podsetio je on.
Naveo je i da je ideolog njihovog pokreta Mile Budak izjavljivao kako trećinu Srba treba pobiti, trećinu iseliti i trećinu preobratiti u katoličku veru.
Dodaje da, kada je reč o logoru Jasenovac, njega moramo shvatiti ne samo kao mesto užasa, masovne smrti i neizmerne patnje, nego i kao oličenje sistema koji je stvoren posle agresije na Jugoslaviju aprila 1941. i stvaranja Velike Hrvatske, odnosno Nezavisne Države Hrvatske.
Po svom uređenju, ustaška NDH je bila istovetna nacističkom nemačkom modelu, ukazao je Dačić, dodajući da se to pre svega ogleda u činjenici da je ona kao svoj nacionalni zadatak prvog reda postavila uništenje čitavih nacionalnih, verskih i „rasnih“ grupa.
„Ta sličnost se ogleda i u stvaranju mreže koncentracionih logora i logora smrti, kakve je organizovala još samo nacistička Nemačka. Za razliku od nemačkog ubilačkog mehanizma, mehanizam hrvatske ustaške države bio je usmeren prema sopstvenim građanima, odnosno prema Srbima, Jevrejima i nešto kasnije Romima“, rekao je Dačić.
Jasenovac možda i prvi logor u Evropi po bestijalnosti ubijanja
Ministar spoljnih poslova Srbije je naveo da je činjenica da je jedna novostvorena država „novog evropskog poretka“ do kraja svog postojanja nastojala da na razne načine, uglavnom fizički, uništi gotovo trećinu stanovništva sopstvene države i da je zaista fenomen bez presedana, čak i u tako krvavom ratu kakav je bio Drugi svetski rat.
„Oličenje takve politike i takvog sistema je upravo logor Jasenovac, kojem je posvećena ova izložba“, istakao je Ivica Dačić.
Podsetio je da su istraživači utvrdili da je širom NDH postojalo preko 320 manjih i većih jama i ponora u koje su bacani živi ili masakrirani Srbi svih uzrasta i oba pola.
Dačić je dodao da je ubrzo ovakav način ubijanja dopunjen mnogo efikasnijim: logorima, kao i da je stvoren niz privremenih logora iz kojih su Srbi i Jevreji upućivani u prvi logor smrti ustaške države, u Gospić, i da je u tom logoru otpočelo i „konačno rešenje jevrejskog pitanja“, odnosno holokaust u NDH.
On je objasnio da je Jasenovac bio jedini logor u „novom evropskom poretku“ koji nije bio u sistemu nacističkih logora i da je služio isključivo za ostvarivanja hrvatske ustaške politike uništenja „nepoželjnih“ nacionalno-verskih i „rasnih“ grupa.
Jasenovac je po broju žrtava bio jedan od najvećih koncentracionih logora u Evropi, a ni do dan-danas nije utvrđen konačan broj žrtava, rekao je Dačić, ističući da je i po najnižoj hrvatskoj proceni, Jasenovac u samom vrhu logora smrti u Drugom svetskom ratu.
Od njega je veće samo nekoliko logora u Poljskoj, a dvostruko su manji zloglasni logori Buhenvald i Dahau.
„Čak i ako ne govorimo o broju žrtava, Jasenovac je možda i prvi u Evropi po bestijalnosti ubijanja“, ukazao je ministar.
Naveo je da su i sami nacisti bili zgroženi ustaškim metodama, podsećajući da o ustaškim zločinima govori i poema „Jama“ hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića.
„Oni su uključivali klanje, vađenje očiju, ubijanje maljem, spaljivanje živih ljudi… Za jedan pravoslavni Božić, ustaše su organizovale takmičenje u klanju nožem. O tom događaju znamo jer je jedan od izvršilaca kasnije tražio psihološku pomoć lekara“, naveo je Dačić.
On je dodao da je na izložbi izložen i „srbosjek“, specijalno oružje dizajnirano za brže ubijanje Srba kojim su ustaše klale ljude po logorima NDH.
„U Jasenovcu je ustašku nagradu dobio Petar Brzica zato što je u toku samo jedne noći (između 29. i 30. avgusta 1942) zaklao 1.360 Srba. Treba znati da je među žrtvama ustaša i 91 član familije Nikole Tesle. Takođe, tragičan je i podatak da je samo u Jasenovcu od ustaša stradalo 19.432 dece“, naveo je Dačić.
Ministar je ukazao da nikada nisu izvršena sveobuhvatna istraživanja koja bi dala uverljiv odgovor na pitanje broja i identiteta žrtava logora Jasenovac.
„U svakom slučaju, koncentracioni logor i logor smrti Jasenovac bio je najveći logor na prostoru nekadašnje Jugoslavije i jugoistočne Evrope. Po broju žrtava, koji se svakako meri stotinama hiljada, Jasenovac je jednak velikim nacističkim koncentracionim logorima. Međutim, po sistematskom bestijalnom ubijanju on je svakako bez premca među drugim koncentracionim logorima i logorima smrti u ’novom evropskom poretku‘“.
Dačić je rekao i da pitanje memorijalizacije logora Jasenovac nije rešeno na primeren način, a jedan od osnovnih razloga za to je činjenica da su vlasti Hrvatske sistematski uništile logorske objekte koji su ostali pošto su ustaše napustile logor i minirale ga.
„Nažalost, politika potiskivanja, zaborava i simetrije zločina nije mogla da nadomesti ono što je civilizacijski dug prema mrtvima, ali i prema živima: suočavanje sa zločinom, njegovo kažnjavanje, naučno istraživanje i adekvatna memorijalizacija“, rekao je Dačić napominjući da je u Jasenovcu šezdesetih godina prošlog veka izgrađeno spomen-područje, delom i pod pritiskom rodbine žrtava.
Međutim, muzejska postavka u njemu nikada nije mogla da nadomesti autentičnost logorskih objekata i celog kompleksa, uključujući masovna stratišta u Donjoj Gradini.
Najnovija memorijalizacija ovog logora u Republici Hrvatskoj izazvala je velike kontroverze, pre svega zbog činjenice da se u individualizaciji žrtve izgubila njena pripadnost određenoj naciji ili „rasi“, iako je upravo to bio razlog stradanja najvećeg broja zatočenika.
„Takav pristup treba posmatrati kao deo šireg toka revizije istorije Drugog svetskog rata i politike NDH, u čemu logor Jasenovac ima vrlo značajno mesto“, rekao je Dačić.
Poručio je da je zato potrebno javno osuditi svaku vrstu istorijskog revizionizma koji negira zločine prikazane na panoima i koji je u sukobu sa temeljnim antifašističkim vrednostima.
„Ne smemo dozvoliti nasilno niti perfidno menjanje pogleda na prošlost i istorijske činjenice, jer se time relativizuju i negiraju genocidne i zločinačke politike prema celim narodima u prošlosti“, ukazao je Dačić.
Dačić je takođe pozdravio i zahvalio se na prisustvu preživelim jasenovačkim logorašima.
Tanjug
