Činjenica da Brajan Hojt Ji nije odmah posle ostavke na funkciju koju je obavljao u Stejt departmentu imenovan na mesto ambasadora već da je neraspoređen, na neki način govori o tome da je on kažnjen zbog politike koju je sprovodio na Balkanu, a koja nije politika predsednika Amerike, kaže za Sputnjik Obrad Kesić, politički konsultant iz Vašingtona.
Kesić objašnjava da postoji mogućnost da Ji ipak dobije ambasadorsko mesto i na taj način spasi svoju karijeru, jer uživa veliku podršku Kongresa koji u spoljnoj politici ima drugačije stavove od američkog predsednika.
Može li Brajan Hojt Ji da snosi posledice zato što je sprovodio politiku koja nije u skladu sa spoljnom politikom američkog predsednika?
„Ukoliko bude dobio ambasadorsko mesto, po mojim saznanjima, to će biti ili mesto u Atini ili negde u Aziji. Mesto u Atini je jedno od srednje atraktivnih mesta za američke diplomate, ali tu nije do kraja jasna situacija. Ako se to ne desi, moraće da traži posao van državnih institucija. Međutim, treba imati u vidu da se Ji ponašao na Balkanu onako kako su mu države-domaćini dozvoljavale jer on u hijerarhiji američke administracije nije imao tako jaku funkciju kako je sebe predstavljao. S druge strane, on je vodio spoljnu politiku bivših administracija Braka Obame i Džordža Buša, koja je bila usmerena protiv Srbije i Republike Srpske, dakle jednostranu, a to nije politika koju je najavio Donald Tramp“, kaže Kesić.
Objašnjavajući kako je moguće da je Ji godinu dana na Balkanu sprovodio politiku koja nije zvanična politika Amerike, Kesić kaže sledeće:
„Tramp je još na inauguraciji nagovestio novi pravac spoljne politike, ali, nažalost, u velikoj meri ljudi koji su se nalazili u američkoj administraciji nisu bili spremni da to prihvate, a posebno oni u Stejt departmentu. Oni su radili sve što su mogli da sabotiraju taj preokret u spoljnoj politici. Ji je, po mom mišljenju, pripadnik one kategorije ljudi koji su uradili sve što su mogli da prisile novu administraciju da nastavi spoljnu politiku bivših američkih predsednika. Dakle, on je direktno radio na tome i na svaki način pokušavao da nametne agendu koja je bila potpuno su skladu sa prethodnim administracijama“, objašnjava Kesić.
Naš sagovornik kaže da je od samog početka bilo jasno da Jiju to uspeva jer je na Balkanu tretiran kao viski zvaničnik, što on po svojoj funkciji nije bio. On je bio srednji nivo funkcionera U Stejt departmentu i nikada nije bio u redovima visokih funkcionera u američkom administraciji, ali na Balkanu je imao tretman kao da je bio zamenik ministra inostranih poslova Amerike. Zašto je to tako, Kesić je objasnio veoma jednostavno.
„Vrlo je prosto. Dok crno na belo ne prime da se menja spoljna politika, oni (američki činovnici van Amerike) i dalje nastavljaju da sprovode onu spoljnu politiku koju je definisala prethodan administracija. Dakle, nije Ji jedini koji se drži želje i cilja da se stvari ne promene u američkoj spoljnoj politici i koji se za to bore“, naglašava naš sagovornik.
U tom kontekstu možemo reći da je on deo neke opozicije unutar američke administracije, koja se na Balkanu naziva „duboka država“. To je, naglašava Kesić, državna administracija koja u jednom delu pruža otpor američkom predsedniku i koja ga vidi kao neprijatelja.
Prošle godine u junu Brajan Hojt Ji imao je priliku da u američkom Senatu na javnoj raspravi čija je tema bila — „Jugoistočna Evropa: jačanje demokratije i borba protiv malignog inostranog uticaja“, iznese svoje utiske o Balkanu.
Ovu debatu otvorio je republikanski senator Ron Džonson iz države Viskonsin, koji je i predsedavajući Spoljnopolitičkog pododbora Senata za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, a Ji je u tom svom obraćanju izneo mišljenje o nekoliko stvari koje nam zapravo govore šta je to što je Jija najviše zanimalo na Balkanu. Sada već bivši službenik Stejt departmenta, pred američkim senatorima izneo je svoju ocenu da se Balkan suočava sa najozbiljnijim izazovima od devedesetih godina, uz opasku da ako Amerika ne odgovori na te izazove adekvatno, oni mogu negativno da utiču ne samo na Balkan, već i na Evropu i Ameriku. Dve stavke je Ji izdvojio kao glavne: sistemska korupciju unutar regiona, maligni strani uticaj na region, pre svih uticaj Rusije. Na treće mesto je stavio činjenicu da je na ratištima u Siriji trenutno 750 do 950 boraca iz Bosne i Hercegovine, Albanije, sa Kosova i iz Makedonije i da je Balkan i dalje u fokusu Islamske države kada je regrutacija boraca u pitanju, iako je broj onih koji odlaze na ta ratišta u opadanju.
Ako se pitate zašto nema više američkih investicija na Balkanu, odgovor treba tražiti u onome što je izjavio pred američkim senatorima:
„Standardi i uslovi za strane investicije u zemljama Balkana još uvek nisu takvi da Stejt department može da ih promoviše u Americi, ali cilj Stejt departmenta je da u narednom periodu nastavi da radi na uspostavljanju uslova za bolje poslovanje stranih firmi koji podrazumevaju, između ostalog, vladavinu prava i nezavisno sudstvo. Određene investicije iz Amerike stigle su u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, ali tu se radi o veoma ’hrabrim firmama‘ koje su sklone rizicima, koje poslovanje na Balkanu nosi“, rekao je Brajan Hojt Ji.
Neke od prisutnih senatora na ovom panelu zanimalo je i Jijovo mišljenje o Ruskom humanitarnom centru u Nišu i da li se tu zaista radi o humanitarnoj, ili je reč o vojnoj bazi. Brajan Hojt Ji je na ovo pitanje američkih kongresmena, odgovorio:
„Zabrinut sam kada je u pitanju ’takozvani humanitarni centar, ali ne zbog onoga što taj centar predstavlja sada, već šta on može postati ukoliko dobije specijalni diplomatski status‘. Rusija nema ’čiste‘ namere kada je ovaj centar u pitanju, koji se nalazi veoma blizu administrativne linije sa Kosovom, gde SAD i dalje ima svojih 600 vojnika u sklopu Kfora“, istakao je on.
Osim Srbije Ji se bavio i Makedonijom i Crnom Gorom, ali i Republikom Srpskom i njenim predsednikom Miloradom Dodikom. U tom kontekstu, Ji je na pitanje jedne senatorke — da li misli da postoji neko ko ohrabruje predsednika Milorada Dodika da bude „odlučniji u svojoj nameri da osamostali Republiku Srpsku“, odgovorio da je Rusija ta koja, po njegovom mišljenju, najsnažnije ohrabruje predsednika Dodika.
Na kraju ove panel-rasprave pomenut je i Trampov predlog budžeta koji značajno smanjuje finansijska sredstva kojima bi Stejt department raspolagao na Balkanu. Iznet je stav da od budžeta uveliko zavise i budući odnos Amerike prema Balkanu, jer bi spomenutim smanjenjem opao i američki uticaj.
