Brajan Hojt Ji je, po svemu sudeći, trenutno, nezaposlen. Dakle, svi ultimatumi, lekcije i pretnje koje je Ji na ovim prostorima iznosio u poslednjih godinu dana, iako se mislilo da to čini u ime američke administracije, izgleda da nisu bili zvaničan stav Amerike.
Čuveni donosilac ucena Hojt Ji izbačen je iz Stejt departmenta! Ovo je izjavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, naglašavajući da je ovaj Amerikanac „lagao ovdašnjim medijima da je lično podneo ostavku, kako ne bi izgubio kredibilitet ’moćnog državnika‘“.
„To što je on zastupao nisu stavovi nove administracije, već je ovde nastavio da sprovodi politiku stare administracije i zato je tamo izgubio kredibilitet. On sada nije ni u kakvom statusu što se tiče Stejt departmenta. E sad, da li će doći u BiH ili ne, ja ne verujem. Ali, to bi voleli Bošnjaci, jer je uvek tražio jedno te isto — unitarnu Bosnu“,izjavio je Dodik.
Da Ji neće biti, kako se ranije najavljivalo, ambasador ni u Bosni i Hercegovini, ni u Makedoniji, potvrdio je za Sputnjik i istoričar Aleksandar Raković, napominjući da njegovog imena nema više na spisku zaposlenih u Stejt departmentu. Osim toga, Raković je napomenuo da je očito utvrđeno da je njegova politika prema balkanskim zemljama bila štetna, kao i da je od zemalja koje treba da naprave saveznike Amerike, napravio oponente.
„Izazvao je samo konflikte i provocirao vlade država na Balkanu. Ji je, inače, bio u šestom rangu u američkoj diplomatiji, što znači da neko ko je tako nisko pozicioniran ne može da postane diplomata. Da bi to postao, morao je prethodno da napreduje nekoliko koraka u hijerarhiji“,naglašava Raković.
On napominje i da je očigledno da je Ji imao ovakve pretenzije, ali takođe podseća i da je američki autor Majk Gonzales, koji radi za „Heritidž fondaciju“ i koji je prvi objavio informaciju o Jijovoj ostavci, ostavku povezao sa pismom iz kabineta državnog sekretara Amerike Reksa Tilersona, u kome kaže da su upravo od zemalja, kojima je trebalo pružiti ruku, napravljeni novi suparnici.
„Brajan Hojt Ji nas verovatno više neće posetiti, osim kao građansko lice. On je drugi čovek u nizu koji je ’smaknut‘ sa pozicije na kojoj je bio, a koji je učestvovao u direktnom uvlačenju Crne Gore u NATO. Pre toga je smenjen Majkl Karpenter, po dolasku Trampove vlasti, a Gonzales, pomenuti autor, piše da se Hojt Ji jednostavno ’provukao‘ tokom 2017. godine i da je našao ’luft da deluje po onoj staroj klintonističkoj politici‘, a da je sada u skladu sa promenama američke spoljne politike postao — nepoželjna osoba. Ji je sada verovatno razočaran i to je bio razlog zašto je on podneo ostavku. Sada ga više nema na spisku zaposlenih u Stejt departmentu. Dakle, on je ili otišao ili su ga, da kažemo, nove američke vlasti najurile sa tog mesta“, objašnjava Raković.
Raković napominje da kada se podnosi ostavka na funkciju koju je Ji imao, to znači samo jedno — da niste zadovoljni politikom.
„To, da će biti ambasador negde na Balkanu, verovatno je on pustio kao vest, ili ’američka duboka država‘. Međutim, pre nekih mesec dana je dao grčkim medijima intervju u kojem je sâm demantovao da će na Balkanu biti ambasador u bilo kojoj zemlji i da Stejt department nije doneo takvu odluku. Dakle, nismo dovoljno pratili šta se pisalo i pričalo, već smo po inerciji govorili da će postati ambasador u Makedoniji ili Bosni, što su očito bili neki luft baloni. U svakom slučaju, njega ovde nećemo gledati. A neće ga gledati ni u Stejt departmentu, jer ga na spisku zaposlenih tamo nema. Američka politika menja svoj program prema zemljama u kojima su ’tipovi‘ kao što je Ji napravio haos i izazivao vlade koje su mu bile domaćini, među kojima je bila i naša. On je nastupao sa pozicije gole sile i govorio da dolazi u ime Amerike. Međutim, posle teksta pomenutog Gozalesa, sada vidimo da je zapravo Brajan Hojt Ji pronašao prazan prostor u kome je po inerciji delovao prema balkanskim državama i tu je radio koliko god je mogao. Ali, neko mu je postavio rampu, rekao je Raković.
Naš sagovornik kaže da je još rano spekulisati ko bi mogao da ga nasledi, iako se već spominje nekoliko imena. Međutim, kako dodaje, ko god da dođe, moraće da sprovodi politiku američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog državnog sekretara Reksa Tilersona, a ne da pravi haos i izaziva vlade koje su mu domaćini.
