Mapa isparčane Makedonije na četiri dela, podeljena među državama koje je okružuju, osvanula je samo dva dana nakon masovnih protesta u Solunu zbog imena države Makedonije, i to baš kad je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbio da potpiše zakon o dvojezičnosti koji izjednačava albanski jezik sa makedonskim.
Reakcija nekoliko stotina Makedonaca na sve ovo bila je paljenje zastave Evropske unije ispred makedonskog parlamenta.
Po rečima Aleksandra Mitevskog, analitičara iz Skoplja, isparčane mape nisu deo neke neslane političke šale već — napad na suverenitet države Makedonije. On podseća da su Bugari od trenutka kad je Makedonije postala samostalna država tvrdili da je Ohrid njihov, kao i deo istočne Makedonije do Strumice. To, kako kaže, nije tvrdio bilo ko, već tadašnji vladini službenici, ministri ove države.
Za Bugare je, dodaje on, Makedonija samo deo otcepljen od matice i smatraju da će ona kad-tad morati da se vrati. Albanija, sa druge strane, kaže naš sagovornik, traži zapadni deo Makedonije, potez Skoplje—Veles—Struga. On takođe podseća i da je bivši državni vrh Srbije u jednom momentu severni deo Makedonije nazivao južnom Srbijom. Za Grčku je već sve poznato, iako je do početka šezdesetih godina, po rečima Mitevskog, severni deo Grčke bio praktično makedonski i to su istorijski fakti.
„Tako da je ova mapa koja se pojavila definitivno izraz nečijih težnji koje postoje već godinama. Samo da podsetim da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov još 2015. upozorio da postoje informacije da se oko Makedonije dogovara plan da Bugarska i Albanija imaju zajedničku granicu. A to znači, da se Makedonija podeli na dva dela — bugarski i albanski“, kaže naš sagovornik.
Grčki nedeljnik „Elefteri ORA“, blizak Grčkoj pravoslavnoj crkvi i desničarskim ekstremistima, objavio je u najnovijem broju od 21. januara mapu Makedonije podeljene između Albanije, Grčke, Srbije i Bugarske, preneo je portal „Antipres“ na albanskom jeziku. Prema objavljenoj mapi, Republika Makedonija je podeljena na četiri dela, s tim što je, kako primećuje albanski portal, najmanji deo predviđen da pripadne Albaniji, a najveći Grčkoj. Nešto manje nego Grčkoj, predviđeno je da pripadne Srbiji, a manje od toga dobila bi Bugarska.
„Objavljivanje takve mape uz ideju o podeli Makedonije dok se vode razgovori o novom imenu grčko-slovenske Makedonije, što je uslov za njeno članstvo u NATO-u i dok se čeka sastanak Zaeva i Ciprasa, predstavlja ozbiljnu provokaciju za mir na Balkanu. Nadamo se da je ovo šala ili nevolja kao posledica hladne i teške ekonomije Grčke“, naveo je ovaj albanski portal.
Mitevski kaže da su i pored ovakve analize Albanci jedini operativni da izazovu bilo kakav sukob koji bi doveo do neke teritorijalne promene. Da li bi okidač za Albance moglo da bude odbijanje Ivanova da potpiše zakon o dvojezičnosti, koji po pravilu sada ponovo mora da bude izglasan u parlamentu?
„Opozicija ima nekoliko mogućnosti da blokira ovaj zakon, tako što će na primer da podnese hiljade amandmana i da ga tako blokira, ali to nisu uradili, a nema ni najave da će to uraditi. S druge strane, ono što čujemo od opozicije je da razgovor između Grčke i Makedonije vide kao pozitivan pomak da se spor sa imenom reši. To liči i da su i rivali vlasti prihvatili put zapadne diplomatije, što dovodi do toga narod u Makedoniji shvata da nema nikoga na svojoj strani. Zato vidimo da se narod polako radikalizuje“, objašnjava Mitevski.
Mitevski upozorava da je i paljenje zastave EU pred makedonskim parlamentom bila spontana reakcija građana kojima je očito svega već previše. On ujedno i podseća da su ovako radikalan potez građani Makedonije napravili 1999. godine kada su u znak protesta zbog bombardovanja Srbije zapalili zastave EU i NATO-a.
Najuticajnija opoziciona partija VMRO–DPMNE osudila je objavljivanje mapa koje dele tu bivšu jugoslovensku republiku na četiri dela. Ta stranka je saopštila da ovakve akcije ne pomažu poboljšanju susedskih odnosa i stvaraju klimu poverenja između Makedonije i Grčke. Ova stranka, čiji je počasni predsednik bivši premijer Nikola Gruevski, zatražila je od nadležnog ministarstva da odgovori na neprimerene poteze pojedinaca i grupa u Grčkoj, kao i da zatraži konkretne akcije grčke strane protiv takvih pojava, objavio je portal „Žurnal“ na albanskom jeziku.
