Razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Srbima iz enklava na Kosovu i Metohiji, osim što je iz prve ruke svedočio o težini života u uslovima gde se svakodnevno strahuje za golu egzistenciju, ukazao je i na to da država Srbija nije iskoristila sve mogućnosti da pomogne ugroženim sunarodnicima.
Jasno je to bilo ne samo zbog činjenice da nije sprečila nepravde i zloupotrebe državnih resursa, kada je, za razliku od onih zahvaljujući čijem ostanku na Kosmetu tamo opstaje i Srbija, upravo nagradila one koji su ga napustili. Zaposlivši se u drugim delovima Srbije oni primaju i takozvani kosovski dodatak.
Ali pored nepravde, bole i srpski zakoni. Njihova primena u stvarnosti kakva je kosmetska ne ide im naruku, pa se došlo u situaciju da postaje neodrživo i ono što je s teškom mukom godinama opstajalo.
Tako će, na primer, zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kada još ono malo lekara i osoblja u zdravstvenom centru Gnjilane, izmeštenom u Kosovsku Kamenicu, ode u penziju, i opstanak tog centra i lečenje ljudi doći u pitanje.
Profesorka gimnazije u Orahovcu je ukazala da će zbog zakonom propisana najmanje tri đaka da bi bio formiran školski razred, u pitanje doći školovanje i ono malo srpske dece.
Tako se razgovor naroda sa predsednikom države sveo na pokušaj rešavanja svakog od pojedinačnih slučajeva „srećnika“ koji su uspeli da se nađu u sali Doma kulture u Lapljem Selu. A šta je sa onima koji nisu imali tu priliku? Postoji li pravni osnov da Skupština Srbije donese poseban propis ili propise koji će se ticati realnosti na KiM i doprineti opstanku i ostanku Srba, pogotovo u enklavama? Zakon koji će im pomoći da prežive i ostanu?
Na to pitanje, profesor Ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu Slobodan Orlović kaže da je teško uklopiti niz pojedinačnih problema u jedan opšti pravni propis koji bi na neki način omogućio ostvarenje svih tih pojedinačnih zahteva. Međutim, načelno bi tu moglo nešto da se poradi, a moralo bi se poći od Ustava Srbije, kaže Orlović za Sputnjik, podsećajući da je jedno od osnovnih ustavnih načela jedinstvo pravnog poretka.
On, međutim, napominje da je u situaciji kada je neki deo teritorije, u ovom slučaju Kosova i Metohije, pod posebnim pravnim režimom, Ustav ostavio jednu mogućnost. To je, kako objašnjava, donošenje posebnog ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji koji se donosi po ustavnom postupku, dvotrećinskom većinom i na referendumu. Njime bi se na neki način to načelo jedinstvenog pravnog poretka u Srbiji moglo korigovati, u smislu da postoji poseban pravni režim na Kosovu i Metohiji.
„Na osnovu takvog jednog zakona moglo bi se otvoriti polje donošenja običnih zakona u Skupštini Srbije o svim tim društvenim oblastima gde se konkretno pripadnici srpskog naroda susreću sa problemima na Kosovu i Metohiji. Mislim da je to jedini put. On je nešto duži nego kada bi se ad hok, pojedinačnim odlukama, rešavalo svako pojedinačno pitanje, pa rekao bih i mimo Ustava time što bi pripadnici srpskog naroda na KiM bili u jednom pravnom statusu, a ostali građani u Republici Srbiji u drugom“, kaže profesor Ustavnog prava. To je, kako ističe, jedini legalan put.
Na pitanje da li je moguće donošenje nekog leks specijalisa za Kosovo i Metohiju koji bi objedinio regulativu za sve oblasti gde sadašnji srpski propisi ne daju dobre efekte, profesor novosadskog Pravnog fakulteta kaže da on ne bi imao pravnu osnovu u samom Ustavu i štrčao bi u odnosu na ukupan ustavni poredak koji se zasniva na načelu jedinstva pravnog poretka.
Ukoliko bi se država odlučila na taj jedini mogući legalni put, koliko bi vremena trebalo za taj posao i donošenje novih propisa, odnosno dopunu postojećih?
„To niko sa sigurnošću ne može da kaže. Prvo treba napraviti nacrt tog posebnog ustavnog zakona, on treba da prođe javnu raspravu, da se postigne neki konsenzus jer on se donosi dvotrećinskom većinom u Skupštini i potvrdi na referendumu, ali za manje od pola godine nije realno. Ali i to je ostvariv rok ako se na vreme ili odmah krene u taj posao“, obrazlaže Orlović, ali i dodaje: „Zasad su okolnosti takve da ne verujem da će se krenuti tim putem, već, eto, tako kao što smo videli, ad hok, po potrebi će se, pretpostavljam, rešavati pojedinačni zahtevi“.
A kakvim je to merama moguće sprečiti odlazak Srba sa Kosova i Metohije, gde ih je ostalo oko 120.000?
Mogu li privrednici na Kosmetu, gde privatni biznismeni, svima je jasno, neće ulagati, da računaju na određene pogodnosti prilikom samozapošljavanja, ili poljoprivrednici na subvencije primerene situaciji u pokrajini? A situacija je takva da nema zapošljavanja u javnim preduzećima, ni podrške samozapošljavanju, a nema ni ulaganja u i dalje trusno područje. Ništa novo nećemo reći ako konstatujemo da je jedini izvor kakve-takve egzistencije poljoprivreda.
Poslanik u Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić napominje da su Srbi sa Kosova i Metohije, praktično, isključeni iz ustavnopravnog poretka Republike Srbije.
Isključeni su, kaže on za Sputnjik, iz svih mera agrarne i ruralne politike. Isključeni su sada i iz IPARD programa, na osnovu koga je nedavno raspisan konkurs za nepovratna sredstva EU namenjena poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije.
„Isključeni su iz programa pomoći razvoju zadruga, a njima su najpotrebnije, pogotovo u tim srpskim enklavama. Nemaju podršku poljoprivredne savetodavne službe, izuzev u Kosovskoj Mitrovici. Nemaju obezbeđeno snabdevanje imputima za poljoprivredu ni plasman svojih proizvoda“, nabraje dalje Ševarlić.
Na pitanje da li bi država mogla da im obezbedi repromaterijal i garantuje otkup onoga što proizvedu, on kaže da je zbog uspostavljene carine i kontrolnih punktova to teži problem kada su u pitanju sveži poljoprivredni proizvodi. Dodaje, međutim, da bi država Srbija, pre svega, mogla da pomogne da oni prerađuju te proizvode koji su onda lakši za transport, imaju duži rok upotrebe, ali i dodatu vrednost.
„Srpski poljoprivrednici na Kosovu i Metohiji bi apsolutno morali, kao i svi u Srbiji, da participiraju u subvencijama i merama koje se donose u poljoprivredi“, ukazao je profesor Poljoprivrednog fakulteta.
