Međunarodna agencija za energetiku (IEA), u svom redovnom mesečnom izveštaju, konstatuje da se dogovor zemalja OPEK-a i Rusije o ograničavanju proizvodnje nafte isplatio, jer su uprkos nižoj proizvodnji zaradili više zahvaljujući porastu cena.
Pored Moskve, najviše je profitirao Rijad. Kako se procenjuje, dodatni prihodi Saudijske Arabije, drugog najvećeg proizvođača nafte u svetu posle Rusije i prvog u OPEK-u, dnevno su iznosili 100 miliona dolara. S druge strane, Venecuela, koja se nalazi u veoma teškom finansijskom položaju, imala je dodatne dnevne prihode od samo 9 miliona.
Zahvaljujući bečkom Sporazumu o ograničavanju proizvodnje, zemlje OPEK-a su tokom prošle godine dodatno prihodovale 362 miliona dolara dnevno.
Cena nafte je od juna prošle godine porasla za oko 50 odsto, a to je pomoglo Rusiji da dodatnim profitom od „crnog zlata“ popuni Rezervni fond, čime se zemlja obezbeđuje u slučaju da ponovo dođe do kolapsa na energetskom tržištu.
Radi se o tome da se Vlada Ruske Federacije, praveći plan budžeta za 2017, rukovodila cenom od 40 dolara za barel, tako da su svi dodatni prihodi otišli na popunjavanje Rezervnog fonda i Fonda nacionalnog blagostanja, koji bi ove godine trebalo da se objedine. Ruski eksperti predviđaju da bi se takav trend mogao i nastaviti.
„Sve ovo što se dešava je sasvim logično — bolje je prodavati manje robe, ali skuplje za 20 odsto. Predviđa se da će cena nafte 2018. godine ići Rusiji naruku, i da će biti između 60 i 75 dolara. Takav nivo cena je veoma dobar, jer je viši od onog koji je bio pre sporazuma OPEK-a o smanjenju proizvodnje, i to je naročito pozitivan momenat za Rusiju. To će popuniti Rezervni fond, koji se praznio prethodnih godina kada je cena nafte bila niska. Rusiji je potrebno da ponovo stvori bezbednosni ’vazdušni jastuk‘ za predstojeće godine, u slučaju da cene nafte ponovo padnu. Ovog puta, taj rezervni fond će se popunjavati duže nego dvehiljaditih, jer je cena nafte znatno manja nego pre desetak godina. Mislim da cena ’crnog zlata‘ ove godine neće ići preko 75 dolara. Da bi se to desilo, moralo bi da dođe do veoma ozbiljnih geopolitičkih promena ili medijskih skandala, poput hapšenja saudijskih prinčeva. Ali, takvi razlozi se ne pojavljuju često. Sada vidimo da je cena nafte pokušala da pređe prag od 70 dolara, ali je pala, a trejderi nisu spremni da trguju naftom većom od te cene“ , kaže za Sputnjik ruski analitičar Ivan Kapitonov.
Međunarodna agencija za energetiku takođe ističe da bi učesnice sporazuma, koje imaju dodatne prihode, mogle da produže sporazum. Saudijska Arabija i susedne zemlje Persijskog zaliva su već su signalizirale da će nastaviti da ograničavaju snabdevanje naftom. Moskva je takođe saopštila da je spremna da produži saradnju sa OPEK-om.
Međutim, agencija je navela da bi SAD mogle da se umešaju. Postoji rizik da bi američki proizvođači nafte iz škriljaca mogli da povećaju proizvodnju pri visokim cenama nafte, a to bi moglo da ugrozi nastojanja OPEK-a da uravnoteži ponudu i potražnju na tržištu.
Agencija je takođe navela da je američka proizvodnja nafte najveća u poslednjih 50 godina i da bi ove godine mogla da pređe granicu od 10 miliona barela dnevno, što bi značilo da bi SAD mogle da prestignu Saudijsku Arabiju i konkurišu Rusiji kao najvećem proizvođaču.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak predviđa stabilizaciju međunarodnog naftnog tržišta u 2018. godini, ali je takođe upozorio da postoji rizik da će proizvođači nafte iz škriljaca povećati proizvodnju zahvaljujući visokim cenama nafte.
Kako objašnjavaju ruski eksperti, rast cena uticao je na profitabilnost američkih energetskih projekata. Dok je nafta bila 40-50 dolara za barel, radile su samo najefikasnije bušotine, a sada kada je cena dosegla skoro 70 dolara za barel, na tržište ulaze i mnogi drugi „projekti iz škrljaca“.
Međutim, ruski eksperti kažu da američki obimi za Rusiju nisu toliko važni, ali da je važan efekat na cenu nafte. Ako dođe do povećanja proizvodnje u SAD, onda će morati i da se menja sporazum OPEK-a i drugih proizvođača.
Ipak, analitičari smatraju da će tržište biti stabilno. Jer, kako objašnjavaju, ako Amerikanci povećaju proizvodnju, cena će pasti, i Amerikanci će prvi stradati, pa će onda morati da smanje proizvodnju. U svakom slučaju, kako zaključuju, OPEK će i dalje ostati glavni regulator faktora na tržištu nafte.
