Ostale države regiona — Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, kao i Kosovo, predstavljeno odvojeno od Srbije, označene su kao delimično slobodne zemlje.
Generalno, „Fridom haus“ je stanje sloboda u svetu ocenio već u naslovu tog dokumenta: „Sloboda u svetu: Demokratija u krizi“.
Pored imena i grba Srbije prikazan je grafikon u kome su slobode u Srbiji ocenjene sa 2,5, gde 1 označava najviše sloboda, a sedam — najmanje sloboda.
Političke slobode ocenjene su u Srbiji sa 3, a građanske sa 2.
U izveštaju „Fridom hausa“, sa sedištem u Vašingtonu, ocenjeno je da se u Srbiji, kao i svuda u svetu, događa silazni trend, uključujući politizaciju pravosuđa, skrajnutu opoziciju i „namere da se oslabi kritičko novinarstvo“.
Generalno, u poslednjih 10 godina broj zemalja u svetu koje su označene kao slobodne opada, dok raste broj zemalja koje su okarakterisane kao neslobodne.
Demokratski principi, kao što su integritet izbora i sloboda štampe, globalno su oslabili, i to je tendencija već dvanaest godina zaredom, upozorio je u najnovijem izveštaju „Fridom haus“.
„Fridom haus“ je od 195 zemalja slobodnim ocenio 88 zemalja, delimično slobodnim 58 i neslobodnim 49 zemalja.
U Evropi je 86 odsto „slobodnih“ zemalja, 12 odsto „delimično slobodnih“ i dva odsto „neslobodnih“ država.
