To u svom najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu piše „Hjuman rajts voč“, navodeći takođe da su tokom godine hrvatske vlasti vratile azilante i migrante koji su u zemlju pokušali da uđu iz Srbije, bez da su razmotrile njihove zahteve za azil.
Udruženje za zaštitu ljudskih prava je u svom „Svetskom izveštaju 2017“, dvadeset i osmom po redu, na 643 stranice dalo pregled poštovanja ljudskih prava u više od 90 zemalja.
Hrvatska vraćala migrante u Srbiju bez razmatranja zahteva za azil
„Do avgusta 2017. zahtev za azil u Hrvatskoj podnelo je 1.262 ljudi, uključujući one koji su u Hrvatsku vraćeni iz drugih članica EU, a prema pravilima Unije o azilu. Tek 76 tražilaca azila je dobilo neki oblik zaštite, dok je do kraja septembra Hrvatska iz Grčke i Italije preuzela 78 azilanata“, piše u izveštaju.
„Hjuman rajts voč“ takođe navodi da je Hrvatska vratila migrante i tražioce azila koji su ušli iz Srbije, bez da je pregledala njihove zahteve za azil. U izveštaju se takođe podseća da je u julu 2017. godine Sud pravde Evropske unije presudio da je Hrvatska prekršila zakon EU, jer je migrantima i azilantima dopustila da pređu u Sloveniju i Austriju, a da prethodno nije preispitala njihove zahteve za azil.
Društvena izolacija izbeglica
Prema najnovijim službenim podacima, Hrvatska je do kraja godine primila 60 ljudi iz Grčke, 21 osobu iz Italije i sedam sirijskih porodica iz Turske, koje broje 48 ljudi. Prema veličini kvota, Zagreb je preuzeo obavezu da primi 1.583 azilanta.
Kako se navodi u izveštaju, azilanti i izbegli u Hrvatskoj i dalje se suočavaju s društvenom izolacijom i poteškoćama u pristupu kursevima jezika, obrazovanju i zapošljavanju. „Hjuman rajts voč“ upozorava da je, prema podacima, od 30 registrovanih maloletnika bez pratnje u školu upisano samo jedno dete.
Uskraćivanje prava osobama s invaliditetom, diskriminacija nacionalnih manjina, spor napredak pravosuđa
Što se tiče osoba s invaliditetom, „Hjuman rajts voč“ piše da se oni i dalju suočavaju s uskraćivanjem prava na poslovnu sposobnost i mogućnost donošenja važnijih životnih odluka i da izostaje podrška za život u zajednici.
Pripadnici nacionalnih manjima, posebno Srbi i Romi, i dalje se suočavaju sa diskriminacijom, nesnošljivošću i govorom mržnje. Romska deca su segregirana u školama, tvrdi „Hjuman rajts voč“.
Što se tiče procesuiranja odgovornih za ratne zločine, hrvatsko pravosuđe beleži spori napredak, zaključuje „Hjuman rajts voč“ u svom izveštaju.
Izvor: Indeks
