Nazarbajev će učestvovati i na zasedanju Saveta bezbednosti UN na temu neširenja oružja za masovno uništenje, koje je zakazano za 18. januar.
Dva lidera će u Vašingtonu razgovarati o putevima jačanja i širenja strateškog partnerstva po pitanjima regionalne bezbednosti i ekonomske saradnje, a eksperti veruju da će teme biti i Avganistan, Sirija, Rusija, i moguće Iran.
Bliska saradnja između Kazahstana i SAD počela je u oblasti nuklearnog razoružanja i njegovog neširenja početkom devedesetih godina prošlog veka, a Kazahstan se takođe pokazao kao odgovoran partner međunarodne zajednice u stabilizaciji situacije u Avganistanu.
Visok nivo saradnje je potvrđen podrškom Sjedinjenih Država kandidaturi Kazahstana u Savetu bezbednosti UN. Kako smatra šef Komiteta za međunarodne informacije Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana Talgat Žumagulov, u regionalnom kontekstu „veliki potencijal“ ima i novi format dijaloga između pet zemalja Centralne Azije (Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana) i SAD, koji se zove S5+1.
Tramp planira da sa Nazarbajevim razmotri novu američku Strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj je eksplicitno navedeno da će SAD „sarađivati sa zemljama Centralne Azije, kako bi sebi obezbedile pristup regionu“ i kako bi Nazarbajev podržao napore SAD usmerene na borbu protiv terorizma. U tom smislu, Kazahstan može biti od koristi Vašingtonu kao zemlju koja ovog meseca predsedava specijalnim komitetom Saveta bezbednosti UN za pitanja Avganistana.
Osim toga, uloga Astane u rešavanju sirijske krize je očigledna i značajna, a to je jasno i Vašingtonu.
„Važno je da Kazahstan konstantno demonstrira miroljubivu prirodu svoje politike, iako predstavlja veoma problematičan region, pa tako na dnevnom redu susreta između Nazarbajeva i Trampa stoji i Avganistan. Čak i kritičari Astane ne mogu poreći činjenicu da zemlja ima vrlo jasnu spoljnopolitičku strategiju. Kazahstan se nikada ni sa kim nije svađao i nije slučajno što je osam rundi pregovora o Siriji održano u Astani. I ne treba zaboraviti da je Kazahstan zemlja koja se dobrovoljno odrekla nuklearnog oružja. Za SAD to je zanimljivo, u kontekstu zabrinutosti zbog severnokorejskog nuklearnog programa. Može se reći da sastankom sa Nazarbajevim Tramp šalje određenu poruku Pjongjangu“, kaže za Sputnjik kazahstanski politikolog Eduard Poletajev.
Postavlja se pitanje šta bi Tramp mogao da traži od Nazarbajeva po pitanju Rusije. Ne treba zaboraviti da je početkom ove nedelje ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi, upozorio da bi Vašington mogao da zloupotrebi partnerstvo u formatu S5+1. Kako je naveo, suština tog projekta je potiskivanje Rusije iz projekata zemalja Centralne Azije.
Iako postoji mogućnost da će Tramp u tom smislu pokušati da „vrbuje“ Nazarbajeva, analitičari ipak veruju da ima druge namere — Vašington kazahstanskog predsednika možda razmatra kao posrednika sa Moskvom u pitanjima mirovnog procesa u Avganistanu.
Ako se to postigne, mirovni proces imaće više šansi za realizaciju ako u njemu budu učestvovali glavni igrači — Rusija, Kina, SAD, kao i regionalne sile, među kojima su Indija i Pakistan.
„Kazahstan želi da se više pažnje posveti celom regionu, ali ta inicijativa nije usmerena protiv Rusije. Uostalom, nema preduslova za udaljavanje Kazahstana od Rusije. Prvo, postoji Sporazum o prijateljstvu i saradnji u 21. veku između Rusije i Kazahstana, zemlje produktivne rade u Evroazijskom ekonomskom savezu i ODBK-u. Sve to pokazuje stabilnost u odnosima. Podsetio bih da se Nazarbajev ne sastaje prvi put sa američkim liderima, ali to nikada nije uticalo na odnose sa Moskvom na bilo koji način“, rekao je Poletajev.
Politikolog smatra da taj region nije „u zoni posebnih interesa SAD“.
„Ne može se reći da SAD često kritikuju evroazijske integracione procese, osim što je Hilari Klinton jednom uporedila Evroazijsku ekonomsku uniju sa SSSR-om. Generalno, moramo priznati da naš region ne pripada zoni posebnih interesa SAD. Dovoljno je reći da za 26 godina nijedan američki predsednik nije došao u naš region, iako je Džordž Buš Mlađi putovao u susednu Mongoliju. Naravno, uticaj SAD se, kao i svuda, sprovodi preko ambasada i nevladinih organizacija, ali kao i uvek pod izgovorom ’podrške demokratiji‘ i slično. Posebne strategije nema“, zaključio je Poletajev.
Sjedinjene Države su jedan od najvećih investitora Kazahstana. Od 2005. godine SAD su u kazahstansku ekonomiju uložile skoro 30 milijardi dolara, a u toj zemlji radi oko 500 kompanija sa američkim kapitalom, uključujući „Ekson mobil“, „Dženeral elektrik“ i „Ševron“.
Prema podacima komiteta državnih prihoda Ministarstva finansija Kazahstana, za 10 meseci prošle godine, obim trgovinske razmene dve zemlje iznosio je skoro 1,4 milijardi dolara, što je za 4,5 odsto manje nego za isti period 2016. godine. To Ameriku stavlja na 9. mesto u trgovini sa Kazahstanom.
Kazahstanci u SAD uglavnom izvoze metale i proizvode od metala, kao i hemijske proizvode, dok Amerikanci snabdevaju Kazahstan mašinama, opremom, vozilima, uređajima i raznim aparatima.
Slučajno ili namerno, pregovori dva lidera se dešavaju u prvom mesecu nove godine, kada se zvanično obeležava 26. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. SAD su treća država, posle Turske i Rusije, koja je priznala nezavisnost Kazahstana posle raspada Sovjetskog saveza i prva koja je u Astani otvorila svoju Ambasadu u januaru 1992. godine.
