Šta bi se desilo kada bi ekonomisti prestali da slušaju jedni druge i umesto toga počeli da uče od Ane Karenjine?
To je ono što Morton Šapiro, predsednik Univerziteta Nortvestern, i Gari Saul Morson, profesor umetnosti i humanističkih nauka u Nortvesternu, veruju da ekonomisti upravo treba to da rade.
„Mislimo da ekonomija može puno da nauči ako proširi svoju perspektivu tako da privuče i discipline koje nisu sama ekonomija, posebno kada je reč o kulturi i naročito književnosti“, rekao je Morson.
„Dok je ekonomija stvarno važna i robusna disciplina, ne bi škodilo da imamo i malo manje izvore, da unesemo malo drame“, rekao je Šapiro.
Profesori žele da ekonomisti shvate značaj kulture kada donose ekonomska predviđanja i odluke.
„Ekonomisti imaju tešku nauku zasnovanu na Njutnovoj fizici i misli se da tu nema mesta romanima. Ali zapravo, to nije čvrsta nauka. Ekonomija ima mnogo toga čemu može da nas nauči, ali joj je potrebno i ono čemu nas uči književnost.“
Morson i Šapiro u svojoj novoj knjizi „Cents and Sensibility“ ističu stvarne ekonomske dileme koji bi mogle da budu rešene ako bi se okrenuli književnosti.
Za Morsona su sankcije protiv Rusije 2014. godine koje je uveo Zapad primer besmislene ekonomske odluke.
Autori pominju Putinovu recipročnu reakciju na sankcije, ali misle da je to moglo da se predvidi da se više poznaje ruska kultura.
„Ono što je Putin uradio, dvostruko je. Vi ste nam uveli sankcije, ograničićete uvoz, a mi ćemo ga ograničiti još više… To nema nikakvog smisla i nema veze sa standardnim ekonomskim modelom.“
„Rusi misle da vredi živeti za državu i Rusija tako živi.“
„Ako čitate rusku književnost, videćete taj nacionalni duh, on ne odgovora ekonomskom modelu, nije način na koji bi se Amerikanci ili Englezi ponašali, i to je ono što ce ceni.“
U knjizi ta dvojica profesora koriste poznati memorandum Svetske banke iz 1991. godine kako bi istakli koliko ekonomisti mogu da greše.
„Memorandum bi jednostavno mogao da se protumači ovako: jednostavno sklonite otpad koji se skuplja u Zapadnoj Evropi, istočnoj Aziji i Severnoj Americi i odnesite ga na mesto gde ljudi umiru u proseku u pedesetim, a ne u sedamdesetim godinama, nisu obrazovani i imaju loš standard“, kaže Šapiro.
„To je, mogao bih da kažem, moralni bankrot, odnosno ludost ekonomije.“
„To je vrsta ludila kada mislite samo na svoju korist i ne razmatrate druge činioce, bilo etičke ili neke slične“, kaže Morson.
Šapiro dodaje da ekonomisti ne mogu prosto samo da primene niz ekonomskih principa i da misle da su uradili pravu stvar.
„Ako bismo više razumeli politiku, shvatili istoriju, razlike u religiji, čitali literaturu… možda bismo mogli da imamo drugačiji uvid u to kako će ljudi reagovati“, rekao je on.
„Pošto je cilj ekonomista boljitak, mislimo da ekonomija sama po sebi nije dovoljna da bi se nosila sa svim što taj boljitak podrazumeva“, dodao je Morson.
