Tokom nedavnog boravka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvi, u senci vesti o nabavci šest novih helikoptera Mi-17 ostala je informacija da je specijalno za srpskog predsednika organizovana poseta aerodromu „Vnukovo“.
Predsednik je obišao Ujedinjenu avio-korporaciju i pomno razgledao tri „superdžeta“ koje su mu pokazali domaćini, predstavnici „Suhoja“, koji je deo ove velike porodice proizvođača vazduhoplova.
Urednik vazduhoplovnog portala „Tango siks“ Petar Vojinović kaže za Sputnjik da je ovim gestom ruska strana još jednom pokazala da je, bez obzira na aranžmane o kojima se pregovara u oblasti vojne avijacije, jako zainteresovana za saradnju sa dva civilna klijenta, „Er Srbijom“ i Avio-službom Vlade Srbije.
„Predsedniku je predstavljena takozvana VIP verzija ovog aviona koji je opremljen za prevoz važnih ličnosti, zatim verzija ovog aviona koju koristi Ministarstvo za vanredne situacije, čuveni MČS, koji poseduje i opremu za zbrinjavanje i održavanje u povređenih životu, ali ima i deo sa sedištima za prevoz osoblja. Na kraju mu je pokazana i putnička verzija, koja je danas među najprodavanijim civilnim letelicama novije generacije koje dolaze iz Rusije, ’Suhoj superdžet 100‘“, kaže Vojinović.
On objašnjava da je proizvodnja ovog programa „Suhoja“ počela da se razvija početkom milenijuma i da je u početku zabeležena tesna saradnja sa italijanskim partnerima, kompanijom „Leonardo“, koja je bila zadužena za marketing i prodaju novog modela, ali je do danas gotovo izašla iz tog aranžmana. „Suhoj superdžet 100“ je imao sjajan početni prodor na tržištu, do sada je prodato oko dvesta aviona, ali to je i dalje mala količina u odnosu na konkurente „Embraera“, iz ATR-a, „Bombardijea“ i „Erbasa“, zato je u toku potraga za novim klijentima, ali i mestima na kojima bi bili otvoreni centri za održavanje ovih aviona, kaže Vojinović.
„To je ključno da neki tip letelice bude u potpunosti uspešan sa komercijalne strane. U tom smislu strategija je fokusirana na prostor bivše Jugoslavije. Ljudi iz Ujedinjene avio-korporacije fokusirani su na tri zemlje, odnosno tri avio-kompanije: ’Adrija ervejz‘ iz Slovenije, ’Kroacija erlajns‘ iz Hrvatske i ’Er Srbiju‘. Po mojim saznanjima, ideja je da se fokusiraju na ovo tržište ne bi li u nekom trenutku sposobnost za održavanje tog aviona preneli u neku od ovih zemalja, za šta je Srbija bila veoma zainteresovana“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On otkriva da je u Srbiji boravila i delegacija „Suhoja“, koju je predvodio lično Vladimir Lavrov, glavni projektant tog aviona. Tada su rekli da su zainteresovani za saradnju s Avio-službom Vlade i „Er Srbijom“, kaže on.
„Bili su zainteresovani i da vide kapacitete JAT tehnike, jer ukoliko bi uspeli da prodaju letelice, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, onda bi neka od tih zemalja mogla da dobije i određenu sertifikaciju, odobrenje, sposobnost da se taj avion do nekog nivoa održava u jednoj od te tri zemlje. Sve pomenute avio-kompanije u svojim flotama imaju i avion ’Erbas‘. Adut ’Superdžeta‘ je i to što je njegova avionika, ono čime pilot upravlja, skoro potpuno identična ’Erbasovoj‘, tako da bi bio potreban manji broj sati preobuke pilota sa ’Erbasa‘ na ’Suhoja‘“, ocenjuje Vojinović.
Prošle godine vođeni su ozbiljni razgovori o prodaji „Suhoja“ slovenačkoj „Adriji“. Kompanija „Kroacija erlajns“ je bila veoma zainteresovana, pregovori su stigli do završne faze, ali se menadžment firme promenio i pregovori će sada najverovatnije ponovo početi. Kada je u pitanju eventualni aranžman sa „Er Srbijom“, situacija je jednako složena, kaže ovaj odličan poznavalac avijacije.
„’Er Srbija‘ se još nije zvanično oglasila o ponudi, jer u odlučivanje pri ovom poslu mora da uključi i svog manjinskog partnera, ’Etihad‘. Ovakva poslovna politika je deo osnovnog dogovora ’Er Srbije‘ i ’Etihada‘, a radi se o tome da su ovakve kupovine možda povoljnije ako do njih dođe u okviru ’Etihadove‘ narudžbine. Dakle, ’Er Srbija‘ je uputila ’Suhoj‘ na ’Etihad‘ i još uvek se čeka odluka“, objašnjava naš sagovornik.
O saradnji Srbije i Rusije u oblasti civilnog vazduhoplovstva više puta je govorio i zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin. Naš sagovornik smatra da su izjave zapravo deo aktivnosti Ujedinjene avio-korporacije, pre svega za „Suhoj superdžet“, jer je želja ruske strane da mlaznjak prodaje kao VIP avion sa konfiguracijom koja nije putnička, odnosno za prevoz važnih ličnosti.
On objašnjava da je Rogozin bio jasan, ukoliko bi Srbija kupila avion, onda bi njena ekonomija mogla da dobije nešto zauzvrat, tako što bi ovde bio formiran centar za opremanje tih letelica u kome bi se izrađivao nameštaj i specijalna oprema za VIP letelice.
„To nije ništa komplikovano, ništa što mi ne bismo mogli da radimo, za šta već ne postoje kompanije, ali je interesantno da šta god da se u civilnoj avijaciji radi, pa čak i ako je to samo nameštaj koji se ubacuje u avione, on košta tri ili više puta skuplje nego inače, zato što svaki materijal mora da prođe rigoroznu bezbednosnu kontrolu. Svi materijali i konačna rešenja se dodatno testiraju i to poskupljuje proizvod. On je zapravo dao predlog, rekao da je to nešto što će oni dugoročno da rade, jer je prodaja VIP aviona dugoročna strategija. To nije nešto što je tehnološki izazovno ili komplikovano, takva proizvodnja bi mogla da se pokrene, a Suhoj bi opremu ekskluzivno kupovao samo od nas“, kaže Vojinović.
Nije poznato da li su predstavnici Ujedinjene avio-korporacije na ovu temu razgovarali sa predsednikom Srbije tokom posete Moskvi, ali činjenica da su insistirali na predstavljanju VIP modela govori da su dobro upoznati sa stanjem flote Avio-službe Vlade Srbije.
Ta mala državna avio-kompanija u svom vlasništvu ima dva bizinis džeta, mlaznjak „lirdžet“ i „falkon 50“, vremešni avion za koga su svi u Srbiji čuli, jer se često kvari. „Predsednički avion“ prevozi sve naše delegacije u zvanične posete drugim zemljama.
Aktivnosti ruskog konzorcijuma u pogledu prodaje VIP opremljenog „Superdžeta 100“ Avio-službi Vlade Srbije traju već mesecima. Cena baznog aviona je oko 35 miliona dolara, a u VIP kombinaciji može dostići 40, pa čak i 50 miliona dolara.
U poslovnom svetu ove avione često kupuju bogati za lične potrebe i poslovna putovanja. On na neki način pokazuje renome njihove kompanije, ali kada je u pitanju kupovina za potrebe države, to nije stvar prestiža. Jeftinih aviona nema, a letelica koja prevozi najviše državne zvaničnike u posetu drugim zemljama mnogo govori o tome iz kakve zemlje dolaze.
