Iako su se napadi dronovima na ruske baze u Hmejmimu i Tartusu u Siriji dogodili pre četiri dana, tačnije na Badnje veče, ta tema i dalje ne prestaje da kopka međunarodnu javnost, pogotovo ako se uzme u obzir da se provokacije protiv ruskih snaga u Siriji nastavljaju, uprkos tome što je zvanično saopšteno da je rat protiv terorističke organizacije DAEŠ završen.
Naime, te večeri, 6. januara, ruske protivvazdušne jedinice otkrile su 13 nepoznatih vazdušnih meta malih dimenzija, od kojih su 10 leteli ka ruskoj avio-bazi Hmejmim, a još tri ka punktu za logistiku ruske flote u Tartusu. Kao rezultat protivmera, šest dronova je ruska vojska preuzela pod svoju kontrolu, dok su kompleksi „Pancir S“ uništili preostalih sedam letelica.
Vojni stručnjaci tvrde i da je taj napad dronovima omogućio američkim tajnim službama da saznaju više o tome kako funkcionišu ruski sistemi protivvazdušni odbrane koji su raspoređeni u Siriji. Štaviše, Andrej Popov, vojni stručnjak i potpukovnik u penziji, tvrdi da se ne radi o dronovima koje se mogu kupiti u prodavnicama, nego o visokosofisticiranim letelicama velikog dometa.
Takve tehnologije, kako pojašnjava, imaju samo nekoliko zemalja.
„Verujem da će nadležni ruski resori sprovesti veoma temeljnu istragu i da će u narednih nekoliko nedelja Ministarstvo odbrane Rusije postaviti američkim partnerima nekoliko veoma ozbiljnih pitanja, između ostalog, da li se radi o provokaciji ili o tome da Amerikanci ne umeju da čuvaju svoje visokosofisticirano oružje.“
Međutim, simptomatično je i to što je odmah nakon reakcije Ministarstva odbrane Rusije, da je odluku o korišćenju dronova mogla isključivo da donese strana koja ima visoko razvijenu tehnologiju satelitske navigacije, reagovao Pentagon i to saopštenjem da su uređaji i tehnika za bespilotne napade „lako dostupni“, te da se mogu kupiti na otvorenom tržištu.
„Videli smo da su tehnologije slične vrste koristili militanti terorističke organizacije DAEŠ. Ti uređaji i te tehnologije se danas mogu lako nabaviti, što predstavlja povod za veliku zabrinutost“, rekao je za Sputnjik zvanični predstavnik Pentagona Adrijan Renkin Holovej.
Istovremeno, analitičar sa Ruskog državnog univerziteta „Plehanov“ Andrej Koškin tvrdi da se sve to može protumačiti kao pokušaj Vašingtona da ozbiljnije ugrozi rusko vojno prisustvo u Siriji.
Kako objašnjava, SAD formiraju novu vojsku u Siriji u bazama koje su pod kontrolom koalicije na čelu sa Amerikom, tako da se može reći i da Amerikanci nastoje da formiraju jedinice militanata pod maskom opozicije. Kada je reč o napadu dronova, Koškin tvrdi da samo zemlje koje imaju razvijene tehnologije mogu da organizuju takav napad na ruske baze.
„Međutim, može se konstatovati da se Rusija prilično uspešno odbranila od tog talasa napada, pogotovo kada je reč o napadu iz vazduha. Mislim da se radi o ozbiljnoj kampanji protiv ruskog prisustva u Siriji, sa ciljem da se preispita uloga ruske vojske u borbi protiv terorizma i verovatno sa ciljem da se Sirija uvuče u novi oružani sukob“, upozorava Koškin.
Nešto kasnije je Ministarstvo odbrane Rusije ustanovilo da su dronovi poleteli iz područja jugozapadno od zone deeskalacije „Idlib“, koju kontroliše „umerena opozicija“, nakon čega se obratila turskim vlastima da pojačaju mere bezbednosti i intenziviraju rad na postavljanju posmatračkih punktova, s obzirom da se ta teritorija nalazi pod njihovom jurisdikcijom.
