Granični spor između Hrvatske i Slovenije nije samo bilateralno pitanje, konstatovao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, već će da utiče na celu EU, i to je mnogo važnije pitanje nego što mnogi u Sloveniji i Hrvatskoj misle. Nerešeno granično pitanje između Hrvatske i Slovenije, istakao je Junker, utiče na perspektivu zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU.
Bitne su međe, čak i u zajednici
Prema mišljenju Aleksandra Mitića iz Centra za Strateške alternative, Junker je poslao dve poruke. Prvu, da je Evropska unija pogrešila što je primila Hrvatsku i Sloveniju kao članice pre nego što su regulisale svoje spoljne granice. Drugu, da EU, poučena iskustvom spora između Hrvatske i Slovenije, neće smeti u budućnosti da ponovi istu grešku i da primi članice koje nemaju regulisane spoljne granice. Što može, tumači Mitić za Sputnjik, da dovede do daljeg odlaganja prijema novih članica.
EU očekuje da se granični sporovi kandidata za članstvo više ne uvoze u EU, i to će, prema Mitićevom mišljenju, važiti i za demarkaciju granica između ostalih bivših jugoslovenskih republika, ali i na području Kosova i Metohije.
„Slučaj spora između Slovenije i Hrvatske jasno pokazuje da se članstvom u EU ne smanjuje važnost granica, niti da se one u potpunosti brišu, kako to često nazivaju evroentuzijasti. Takođe, slučaj pokazuje da EU nema dovoljno jake kapacitete i mehanizme da rešava problem sa implementacijom odluka koje zadiru u jasne nacionalne interese, naročito pitanje teritorija, ali i nacionalne bezbednosti, što smo mogli da vidimo i nedavno, kad su zemlje Višegradske četvorke odbile da prihvate kvote za prijem migranata“, ukazuje Mitić.
Predsednik Evropske komisije je, pojašnjava Mitić, ovakvu ocenu dao u kontekstu posete slovenačkog predsednika Baruta Pahora, koji ga je zamolio za pomoć oko odluke arbitražnog suda koju Hrvatska odbija da primeni.
Međutim, dodaje Mitić, jasno je da postoji i kosovski kontekst cele ove priče.
Kažeš Piran, misliš na Kosovo
„Ovakav stav Junkera bi trebalo gledati i u kontekstu insistiranja da Beograd potpiše sa kosovskim Albancima pravno obavezujući sporazum, kojim bi se pravno obavezao da neće blokirati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a samim tim i priznao neku vrstu granice između Srbije i Kosova i Metohije“, predviđa Mitić.
Jasno je, konstatuje taj sagovornik Sputnjika, da u ovom trenutku apsolutno ne postoje nikakvi apetiti niti očekivanja za proširenjem EU, a s druge strane je činjenica, kao što smo mogli da vidimo i prethodnih meseci, da EU pokušava da pronađe način da kupi vreme i kako da smanji rastući uticaj Rusije i Kine na području Zapadnog Balkana, u Srbiji pa i Bosni i Hercegovini.
„Očekuje se da se u nekom narednom periodu nastavi sa ponudama koje bi bile prilično isprazne i koje bi davale neku nadu, neke datume, kao što smo mogli da čujemo 2025. godinu i tako dalje“, jasan je Mitić.
Dokument Evropske unije o proširenju trebalo bi da bude objavljen u februaru ove godine, i u tom dokumentu bi trebalo da se jasnije definiše proces proširenja, ali prema Mitićevom mišljenju, u ovom trenutku ne postoji nikakav konkretan plan niti očekivanje da će ono što stoji u tom dokumentu moći da bude primenjeno u rokovima koji su ranije spominjani.
