Dugačak je put od njive do trpeze. To najbolje zna srpski seljak, a u to se uverio i na primeru dugogodišnjeg čekanja na bespovratna sredstva koja nam je EU kao zemlji kandidatu namenila za poljoprivredu.
Iz IPARD-a, evropskog fonda za poljoprivredu, namenjeno nam je 175 miliona evra, koje moramo da povučemo do 2020. godine. Da li ćemo i uspeti pitanje je, ali u svakom slučaju, dobro je da je krenulo. Bolje ikad nego nikad, kaže za Sputnjik član Akademijskog odbora za selo SANU, Branislav Gulan.
Posle osam godina Srbija je počela da koristi pretpristupna bespovratna sredstava EU namenjena malim i srednjim poljoprivrednicima, precizirao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Valjalo bi da jednom dobijemo odgovor zašto nam je trebalo toliko vremena da se ispune uslovi Brisela, da se otvori kancelarija sa ljudima obučenim da se time bave, dok je za to vreme ionako osiromašeni mali i srednji srpski seljak i dalje tonuo.
Najava o konačnom početku korišćenja IPARD sredstva nekoliko dana uoči Nove godine, kao i ona od pre četiri dana o raspisivanju prvog javnog poziva za dobijanje EU sredstava za kupovinu nove mehanizacije i opreme, verovatno i zbog praznične atmosfere nije dobila značaj koji zaslužuje.
Tim pre što su vesti stigle posle „dugog iščekivanja i ogromnog nepoverenja kod poljoprivrednika da će do IPARD-a uopšte i doći“, kako je rekao Nedimović.
Rok za podnošenje zahteva je do 26. februara, a u ovoj godini planirano je da povučemo između 40 i 45 miliona evra.
Naši seljaci će ipak morati još da budu strpljivi, kaže Gulan, ukazujući na komplikovanu proceduru.
„Kada se konkurs zatvori, ako je sve u najboljem redu da bi pare stigle na račun korisnika mora da prođe najmanje devet meseci. Da ne očekuju svi, raspisan je konkurs, sad će pare. Tek krajem godine poneko će ih dobiti“, kaže član odbora za selo SANU.
On ističe da je dobro što je ovaj prvi konkurs namenjen isključivo za kupovinu mehanizacije, jer su zbog njene starosti ogromni gubici.
„U Srbiji imamo 408.000 traktora i 25.000 kombajna i ta mehanizacija je stara između 25 i 30 godina“, navodi Gulan. Kaže da se obilazeći srpska sela sa ministrom zaduženim za regionalni razvoj, Milanom Krkobabićem, uverio kako to izgleda.
Domaćinstva koja imaju tri traktora koja zajedno imaju sto godina, skidaju delove sa njih i prave jedan koji može u njivu, ilustrovao je naš stručnjak za selo.
Sada se, kako napominje, po svim selima drže predavanja o tome kako do para iz IPARD fonda, ali i ističe da ne mogu seljaci sami da popunjavaju formulare jer je procedura i dokumentacija jako komplikovana.
Na pitanje da li su ta bespovratna pretpristupna sredstva koja EU dodeljuje ista za sve kandidate, on ukazuje da je to na odluci Brisela.
„Hrvatska iako ima mnogo manje površine, mnogo manje seljaka, mnogo manje svega, dobila je duplo veće pare, 350 miliona evra“, napominje Gulan. Ali i dodaje, u takvoj smo situaciji šta god dobijemo nama je dobro.
A posebno je dobro što na konkurs neće moći da se jave tajkuni, veleposednici.
Prema rečima Nedimovića, određen je minimum i maksimum veličine parcele i prinosa koji se sa nje ostvaruje, da bi nego mogao da konkuriše. „Gornje limite smo postavili upravo da ne bi veliki pokupili novac malim poljoprivrednicima, a minimumi su jako niski, posed ne može da bude manji od dva hektara“.
Vodilo se računa i o tome da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, pa u zavisnosti od toga, visina podsticaja iznosi od 60 do 80 odsto.
Na pitanje da li se zna na šta će ići sredstva iz sledećeg konkursa, Gulan kaže da se to još ne zna ali da on misli da će to ići na obnovu stočnog fonda, pre svega krupne stoke, za govedarstvo i proizvodnju mesa.
„Stočarstvo nam je na jako niskom nivou, na onom iz 1910. godine“, ističe sagovornik Sputnjika.
